Његова свестост патријарх српски Порфирије, отворио је вечерас у сједишту Унеска у Паризу, изложбу поводом 20 година од уписивања манастира Високи Дечани на Унескову листу свјетске културне баштине, културних добара од изузетног значаја за човјечанство.
Подсјетивши да су касније на Листу свјетске баштине у опасности, уписани манастир Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородице Љевишке у Призрену, патријарх Порфирије је истакао да нема примјеренијег мјеста за обиљежавање 20 година од уписивања Високих Дечана на Унескову листу од Париза.
„Светлост којом сија овај град као драгуљ историје и културе, иста је светлост којом сијају дечанска кандила и Високи Дечани – како православним Србима, тако и целом цивилизованом свету“, поручио је патријарх Порфирије.
Његова светост је нагласио да бројне цркве и манастири, нису само духовни свјетионици, већ и ремек дјела архитектуре и умјетности читавог човјечанства.
Патријарх српски је истакао да Високи Дечани не губе свој идентитет и да је уписивањем овог манастира на Листу свјетске баштине у опасности, баш као и још три светиње Српске православне цркве на Косову и Метохији, показао њихов универзални значај, чувајући их и за будуће нараштаје и за све оне који траже мир, теже добру и љубе свјетлост.
„Нека светлост којом сијају Дечани испуни све нас сабране и људе целог света и нека нас свагда води кроз живот“, поручио је патријарх Порфирије.
Присутнима се обратио и министар културе Србије Никола Селаковић, који је оцијенио да је симболичка вриједност данашње свечаности увећана тиме, што се она одржава на други дан славе Светог Стефана Дечанског, задужбинара Високих Дечана.
Он је истакао да има обавезу да управо у сједишту Унеска, подсјети да је српска културна баштина на Косову и Метохији у 21. вијеку, једно од најугроженијих културних добара у Европи.
„Четири добра која су део светске баштине Унеска, имају препознату изузетну универзалну вредност и од 2006. године се налазе на Листи светске баштине у опасности, представљена су у поставци. И поред тога, непрекидни насртаји на српску баштину, покушаји преименовања и фалсификовања историје постали су готово свакодневица“, указао је Селаковић.
Он је навео да се у периоду 2023-2024. догодио 31 напад, од којих је већина била усмјерена на уништавање и скрнављење културних добара, док је и патријарху Порфирију у мају ове године без образложења био забрањен боравак на Косову и Метохији у оквиру његових редовних дужности.
Селаковић је рекао да је потребно скренути пажњу и на посебан аспект угрожавања српских средњовјековних споменика на Косову и Метохији, чак и оних који су свјетска баштина, путем фалсификата и кривотворења података о њиховом поријеклу.
Он је истакао да у име историјске истине, ова изложба буди и позива савест јавности, као и да стоји насупрот сваком насиљу и кривотворењу.
Отварању изложбе присуствовали су и Његово високопреосвештенство митрополит рашко-призренски Теодосије, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, представници Унеска и дипломатског кора.
