Посљедњих неколико година биле су најтоплије у историји, све чешћа је појава климатских екстрема, а стабилизација је могућа уз повећање обновољих извора енергије, шумских еко-система и смањење кориштења фосилних горива, изјавио је Срни климатолог Горан Трбић, поводом обиљежавања Свјетског метеоролошког дана.
Трбић, који је и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, рекао је да је овај простор смјештен у умјереној климатској зони и да су климатски екстреми били много блажи прије двије до три деценије, а да је њихова промјена, односно повећање учесталости и јачине, једна од негативних посљедица климатских промјена.
Он је навео да у климатске екстреме могу бити сврстани интензивне падавине, поплаве, суше, олујни вјетрови, дуготрајни топлотни таласи, а без значајне стагнације емитовања гасова са ефектом стаклене баште не може се очекивати стабилизација и смањење температуре.
Трбић је истакао да су данашње климатске промјене доминатно условљене антропогеним активностима, односно сагоријевањем фосилних горива, које је условило такозвани негативан ефекат стаклене баште, а за посљедицу је имало глобално повећање температуре и измјену климатских екстрема.
„Водни ресурси су једни од најугроженијх и морамо се рационалније односити према њима. Ту се, прије свега, мисли на ресурсе питке воде. С друге стране, неопходно је слушати савјете здравствених радника, како се треба прилагођавати условима када су веома топли дани и када је висок УВ индекс сунчевог зрачења“, напоменуо је Трбић.
Трбић је указао да су повећање обновљивих извора енергије и површина под шумским еко-системима и смањење кориштења фосилних горива, начин на који је могуће доћи до стабилизације и смањења угљен-диоксида и других гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери.
„Међутим, рјешавањем овог проблема задире се у питања енергетске стабилности и економије најразвијених земаља и због тога још имамо веома мале помаке у борби против климатских промјена“, нагласио је Трбић.
Он је истакао да је данас свима постало јасно да се живи у условима измијењене климе и да животне навике и активности морају бити њима прилагођене.
Бројни међународни споразуми, каже Трбић, још нису обезбиједили адекватну стабилизацију и смањење гасова са ефектом стаклене баште и самим тим нису заустављене и климатске промјене.
Трбић је нагласио да је прилагођавање на климатске промјене комплексно питање на које одговор могу да дају различите струке – пољопривредна, грађевинска, шумарска и друге, свака из свог домена.
Он је појаснио да је клима изузетно динамичан систем и да се перманентно мијењала кроз историју.
Секретаријат Свјетске метеоролошке организације у Женеви поводом Свјетског метеоролошког дана наводи да су климатске промјене одлучујући изазов овог времена, а да ће начин на који ће бити одговорено одредити будућност планете и генерација које долазе.
У свом саопштењу Секретаријат истиче да ће ово бити истакнуто у Синтези шестог извјештаја о процјени Међувладиног панела за климатске промјене.
Глобална просјечна температура је за више од 1,1 степен Целзијусов већа него што је била када је свјетска метеорололшка организација основана прије 150 година – ово вријеме је екстремније, океан је топлији и киселији, ниво мора је порастао, а глечери и лед се топе, док се брзина промјена убрзава.
Свјетска метеоролошка заједница данас слави Свјетски метеоролошки дан, а тема овогодишњег обиљежавања је „Будућност времена, климе и воде кроз генерације“.
Свјетски метеоролошки дан обиљежава се у знак сјећања на 23. март 1950. године, када је званично основана Свјетска метеоролошка организација, међувладина организација и специјализована агенција Организације УН.
Свјетска метеоролошка организација данас окупља 192 земаља, а настала је од Међународне метеоролошке организације /ИМО/, која је основана 1873.
