Због вишемјесечне суше у Херцеговини, водостај Билећког језера драстично је опао. Вода се повукла, а с њом су изрониле куће, бунари и дворишта села која су потопљена давне 1967. године. Становништво пет села морало је заувијек напустити своје куће, да би се направило акумулацијско језеро за брану “Гранчарево” на Требишњици 1968. године.
Ако је вјеровати причама, земља испод Билећког језера била је најплоднија у Херцеговини. А ако је судити по овоме што сада видимо мјештани ових села били су и те како вриједни.
Пуњењем Билећког језера испод воде су остала села Паник, Орах, Чепелица, Задубље и Мируше, а манастир Косјерево, који је у својој порти имао и болницу, премјештен је у село Петровићи у Бањанима, граничном појасу с Црном Гором.
