У њима се као јунаци помињу велике стваралаче личности, а међу њима су узори и блиски пријатељи Перa Зупца: Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Душко Трифуновић, Мирослав Антић. Долазак у Требиње пробудио је посебне емоције.
– Имам тумачење да нико не живи у свом завичају, него завичај постоји само кад одеш. Можеш да живиш само у родном крају. Ето, ја долазим у Требиње послије педест година – рекао је Зубац.
Млађи Зубац, Милош, такође је књижевик, али и кореограф и сценски приповједач.
Заједно са бендом, уз гитару, изводио је своје стихове, лирику свога оца али и поезију омиљених пјесника.
– Ми се још боље упознајемо сада, мој отац и ја и то је дивно. Проводимо вријеме, које можда нисмо провели када сам био дјечак, а он је пуно радио. Доста тога могу да чујем што нисам чуо раније на заједничким путовањима, а може и он да чује нешто од мене који сам порастао у човјека – истакао је син Пере Зупца, Милош.
Организатор пјесничке вечери за памћење била је Народна библиотека Требиње.
– Ово је вече са посебном емоцијом, јер је са нама бард савремене српске књижевности, рођени Невесињац, наш Херцеговац. И било гдје да се појави, у било којој држави, сви желе да је њихов, али он је наш – казала је Мирослава Супић Вуковић, директорка Народне библиотеке Требиње.
Књижевну славу Перо Зубац је стекао као двадесетогодишњак објављивањем поеме „Мостарске кише“.
Преведена је на осамнаест свјетских језика и постала је чувено и обавезно штиво тадашње југословенске младости.
Објавио је 50 књига поезије и 20 књига пјесама за дјецу.
