Авиони НАТО-а су 22. априла 1999. године, са три пројектила разорили резиденцију предсједника СР Југославије Слободана Милошевића, у београдском насељу Дедиње.
Био је то директан и организован покушај убиства предсједника једне државе иза ког је стајао НАТО, односно група земља које му припадају.
НАТО авиони су 22. априла 1999. године, око 4.00 часа ујутро, са два пројектила погодили кров и главни улаз резиденције, а прва експлозија одбацила је војника, стражара резиденције, десет метара, преко ограде, на другу страну Ужичке улице.
Бомба, која је упала кроз кров у салон и експлодирала, спржила је фарбу и тапете са зидова, покидала махагониј и фурнир са намјештаја и читав салон претворила у пепео и прах.
„Преживјела“ су само три стилска сточића, двије фотеље и клавир, који је остао без ногу, али његове црно-беле дирке нису уништене.
Милошевић, који је био мета напада НАТО-а, није убијен, јер је те вечери спавао у својој кући у Толстојевој.
Велељепну вилу у Румунској 15 /послије Другог свјетског рата улица је преименована у Ужичку/, изградио је 1933. власник неколико рудника – инжењер Александар Ацовић.
