Континуирана поскупљења основних животних намирница велики су удар на буџет грађана. Економисти објашњавају да формирање финалне цијене зависи од бројних параметара, оправданих, али и неоправданих. Највећи узрок високих цијена, кажу, управо је зависност о конзумацији увезене робе.
Стевица Ђурић, седмично, само за основне животне намирнице издваја више од 150 марака. Четворочлана породица, каже, изискује много, а уз драстична поскупљења, свакодневна набавка постала је изазов.
– Није нимало наивно, како је све расло, тако су расле и цијене прехрамбених производа – рекао је Ђурић.
Дјелимично олакшање, каже, понудила им је кампања „Друштвено одговорни“.
– Нарочито када је у питању млијеко, јогурт и ти производи које свакодневно користимо – додаје он.
Статистика је јасна, цијене хране и пића у овој години веће су за 1,4 одсто у односу на исти период претходне.
На годишњем нивоу дошло је до раста цијене тјестенине, свих врста меса, осим свињетине без костију, док је с друге стране дошло до пада цијена пшеничног брашна, јестивог уља и кокошијих јаја. Оно што је занимљиво, иако је дошло до пада цијене брашна на годишњем нивоу, дошло је до раста цијене хљеба – каже Огњен Игњић портпарол Републичког завода за статистику.
Џепови, али и права грађана на сталном су удару, оцјењују борци за права потрошача. Сива зона и манипулисање цијенама, све су учесталија појава. Обилазити што више трговачких ланаца и редовно анализирати цијене, савјет је за потрошаче.
– Ми нисмо примјетили посљедњих година, а пратимо све те ствари, да је дошло до тога да су неки произвођачи смањили своје цијене зато што је дошло до смањења, рецимо цијена горива или рецимо брашна – рекао је Јован Василић удружење потрошача „Звоно“.
Цијене горива у последњих 15 дана варирају од 2,37 до 2, 41 по литру што, по мишљењу струке, не представља значајан „скок“.
– Ако узмемо поређење са мајем од текуће године, имамо снижење од неких 40 пфенинга. Тренутно стање, од почетка октобра смо имали константни пад и у једном моменту су цијене биле негдје 2,33 – рекао је Ђорђе Савић предсједник Групације за промет нафтом и нафтним дериватима у Привредној комори Републике Српске.
И док су цијене пшеничног брашна у паду, а горива дјелимично стагнирају, оне на полицама маркета континуирано све су веће. Формирање коначне цијене зависи од бројних параметара. Економисти дивљање цијена, у највећој мјери, приписују великој склоности грађана да купују увезену робу.
– Свједоци смо да у последњих десетак година имамо јако пуно манипулације цијенама гдје имамо монополисте или олигополе и картеле, који су у позицији да неоправдано подижу цијене – истакао је Александар Љубоја економски аналитичар.
„Купујмо наше, на тај начин помажемо себи,а опет и ми се морамо мијењати, повећати ефикасност производње.“
У борби против поскупљења активно учествује и ресорно министарство, које с привредницима наставља спровођење кампање „Друштвено одговорни“, у оквиру које више стотина трговачких радњи, нуди око 400 артикала по нижим цијенама.
