30 година од потписивања Дејтонског споразума тема је и сутрашње посебне сједнице Народне скупштине.
Посланицима ће се обратити предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Злоупотреба нелегитимног Кристијана Шмита, судова и тужилаштава довела је до уставне кризе у БиХ, категоричан је Додик. Наглашава, Српска са правом диже глас, захтијевајући да се поштује Дејтонски мировни споразум онако како је написан.
– Ми у Републици Српској нисмо никаква побуњеничка екипа и ми хоћемо да се поштује наше право које је загарантовано међународним уговором – истиче предсједник Српске.
Каже, у Уставу се многе ствари могу мијењати уз договор ентитета.
– Ми смо страна потписница Анекса четири Устава БиХ, па и анекса 4. У уставу пише да се многе ствари у БиХ могу промијенити, али само ако се договре ентитети. Од 87 отетих надлежности Републици Српској, само једна има договрена, а то су Оружане снаге БиХ. Све друго није договорено, све остало је отето. Зашто се пишу споразуми ако се могу мијењати сходно ситуацији!? – истакао је Додик.
Принципијелни став Србије о Дејтонском мировном споразуму је познат и поновљен по ко зна који пут и данас.
Србија, као гарант, поштује Дејтонски мировни споразум и не тражи ни мање ни више од тога.
– Србија снажно подржава дејтонску БиХ и у оквиру ње, свим срцем Републику Српску. Србија снажно подржава мир и стабилност и жели да гради најбоље могуће односе у региону – навео је Ђуро Мацут, предсједник Владе Србије.
Обраћање предсједника Српске у највишој законодавној институцији, допринијеће, према ријечима предсједника парламента, још већој препознатљивости Републике Српске у свијету, чији ниво је Додик већ подигао кроз међународне контакте. Осим што ће још једном указати на угрожавање права Срба, афирмисаће, каже, и вриједности које брани Српска.
– У задњих 15 година нисмо то били у прилици, како је кренула разградња Дејтона то нисмо били у прилици, али сада јесмо. Зато нам уводе санкције, шиканирају нас, али како видите ниво препознатљивости Српске расте – напоменуо је Ненад Стевандић, предсједник Народне скупштине Републике Српске.
Било би, сматрају у СНСД-у, важно да, у говору, предсједник Српске, укаже на све насилне интервенције у Дејтонском мировном споразуму, прије свега од високих представника, али и на неуставну трасформацију БиХ, оснивање неуставних агенција и разградњу споразума који је успоставио мир у БиХ.
– И да наравно та даља разградња је настављена од незаконитог високог представника Кристијана Шмита, Уставног суда, разних домаћих и међународних актера, али мислим да би тај његов говор требао да одигра и улогу у смиривању кризе која је на дневном реду – рекао је Срђан Мазалица, шеф Клуба посланика СНСД-а у НСРС.
СДС је на телефонској сједници колегијума била против ове тачке дневног реда посебне сједнице. Не зато што споре право предсједнику Српске да се обрати о важној теми за Републику Српску, већ због тога што након обраћања неће бити посланичке расправе.
– Поготово ми из СДС, јер смо ми свједоци процеса, оснивања иституција, потписивања Дејтонског мировног, финалзирања у Паризу, који је успоставио мир у БиХ и који је уредио организацију БиХ – тврди Огњен Бодирога, шеф Клуба посланика СДС у НСРС.
Расправе ће бити о преосталим тачкама дневног реда.
Пред посланицима ће се по хитном поступку наћи Приједлог закона о финансирању политичких организација.
Требало би и да на приједлог предсједника Српске буде именован вршилац дужности главног републичког ревизора и његов замјеник.
