Лептоспироза је болест која се преноси са заражених животиња на људе, узрокована бактеријом Лептоспира спп, која се може наћи у контаминираној води или земљишту. Бактерије које узрокују лептоспирозу шире се путем урина заражених животиња. Оне могу преживјети у контаминираној води или земљишту седмицама, па чак и мјесецима. Различите врсте дивљих и домаћих животиња могу бити резервоари инфекције, укључујући глодаре, краве, свиње, коње, овце, козе, псе, мачке.
Информација да се појавила зараза лептоспирозе у Сарајаву алармирала је јавност, али из Института наводе да подаци о оболијевању у посљедњих десетак година указују да се болест држи под контролом.
Према подацима Института, у периоду од 2015. до маја 2025. године у Црној Гори је регистровано 18 случајева лептоспирозе. Највише случајева лептоспирозе забиљежено је током 2021. и 2024. године, по пет у свакој. Највећи број случајева (61 одсто) регистровано је у Подгорици, док су остали случајеви забиљежени у Бијелом Пољу, Беранама, Даниловграду, Будви, Улцињу и Тузима.
Како су саопштили из Института за јавно здравље, инфекције су се најчешће појављивале у августу, септембру и новембру.
Лептоспироза у Црној Гори јавља се спорадично, али, наводе из Института, показује и изражене сезонске и географске обрасце, са највећом концентрацијом обољелих у урбаним срединама, нарочито у Подгорици, и током топлијих и кишовитијих мјесеци, када је вјероватнији контакт са контаминираном водом или земљиштем.
Из Института за јавно здравље упозоравају да се људи од ове болести могу заразити на неколико начина и то контактом с водом или земљом контаминираном урином или другим тјелесним течностима заражених животиња, најчешће пацова, нарочито након поплава или обилних падавина. Затим, директним додиром с тјелесним течностима заражене животиње, конзумирањем хране или воде контаминиране урином заражених животиња, као и при удисању контаминираног аеросола, честица контаминираног ваздуха.
Важно је знати, истичу, да се лептоспироза не преноси са човјека на човјека, али особе које су у стању бескућништва или живе у колективним смјештајима, гдје је велики број људи на малом простору, могу имати повећан ризик од инфекција.
Повећан ризик од инфекције, упозоравају из Института, имају и особе које се баве активностима које укључују контакт с потенцијално контаминираном водом, земљом или животињама.
– Такве активности укључују рекреативне водене активности попут пливања, вожње кајака или рафтинга у ријекама, потоцима и мочварама, планинарење и лов, баштованство, рад у дворишту, чишћење и одржавање површина на отвореном, као и занимања попут рада у ветеринарским амбулантама, сточарству, мљекарству и месној индустрији – наводе из Института.
Порталу РТЦГ је потврђено да није било пријављених смртних исхода, што, како су навели, указује да је болест под контролом када се правовремено дијагностикује и лијечи.
Епидемиолошко испитивање људи који су можда били изложени зарази обавља се када љекар пријави случај болести или када ветеринарска служба обавијести да је лептоспироза откривена код животиња у неком подручју.
– Центар за медицинску микробиологију Института за јавно здравље Црне Горе располаже дијагностичким тестовима за потврду инфекције (серолошки тестови из крви), а у Црној Гори је доступна и адекватна антибиотска терапија – наводе у Институту.
Симптоми лептоспирозе код људи су често неспецифични и подсјећају на грип, а након инкубације од два до 30 дана, болест се развија у двије фазе.
– Прва фаза траје од четири до девет дана и карактеришу је симптоми слични грипу, као што су главобоља, дрхтавица, болови у мишићима, повраћање, дијареја. У другој фази најчешћи симптоми су повишена температура, жутило коже (жутица), болови у стомаку и дијареја. У тежим случајевима може се јавити и отказивање органа (бубрези, јетра) као и упала можданих овојница (менингитис). Смртни исходи су изузетно ријетки уз правовремену дијагнозу и адекватну терапију – указали су из Института.
Они су указали и на превентивне мјере које се односе на избјегавање контакта са животињама које могу бити заражене, коришћење личне заштитне опреме (рукавица, маски, заштитних наочара) при раду са животињама и животињским материјалом за особе професионално изложене патогену, контрола популације глодара и вакцинација или лијечење домаћих животиња које могу бити заражене, обезбјеђивање адекватних услова за складиштење воде и хране, избјегавање пливања или ходање у води која може бити контаминирана.
