Шездесет година након што су први пут закорачили из школских клупа у свијет одраслих, матуранти прве генерације Гимназије у Сокоцу поново су се окупили, не као ђаци, већ као чувари сјећања и животног искуства. Била је то прилика да се присјете школских дана, обнове стара пријатељства и подијеле успомене.
Један од иницијатора овог јубиларног окупљања, Митар Одовић присјетио се првих дана гимназије и значаја који је имала за њихову генерацију.
- Гимназија је основана 1961. године, већи дио живота је иза нас, па нам је то још један мотив да се чешће дружимо и састајемо. Преко 40 ученика је било у нашем разреду, а 1965. године матурирало је нас 24. Ми смо били прва генерација. Отварање гимназије у Сокоцу било је веома значајно, родитељи више нису морали дјецу слати у друга мјеста на школовање, а и нама је било много лакше. Школа је промијенила животе многих, генерација је била изузетно успјешна, многи су се након школовања остварили као професори, инжењери, доктори наука. Морам нагласити да је тих година другарство имало посебну тежину, били смо као породица. То вријеме нас је научило да поштујемо једни друге и да будемо искрени пријатељи, казао је Одовић.
Даница Крунић је у гимназији у Сокоцу започела свој пут као ученица прве генерације, а недуго затим се вратила у исте учионице као њен професор. Поред тога Даница је током своје каријере дала изузетан допринос образовању. Радила је у бањалучкој гимназији, у Педагошком заводу, обављала дужност помоћника министра за средње образовање, а касније и начелника за средње образовање Републике Српске, те Босне и Херцеговине.
- Наша генерација је била изванредна, то су времена која се памте. Као професор у соколачкој а касније и у бањалучкој гимназији, често сам размишљала колико нам је значило све што смо проживјели у те четири године. Сјећам се сваког детаља из тог периода, а данас, чини се, из толиког периода једва да успијемо извући понеки догађај. Средњошколски дани су за нас били нешто посебно. То нису биле само године учења, већ времена кад се другарство градило на поштовању, блискости и заједничким успоменама, додала је Крунићева.
Мирјана Абазовић, по струци професор математике, истакла је да су године проведене у гимназији оставиле дубок траг на читаву генерацију.
- Било је то дивно вријеме. Професори су нам несебично преносили своје знање и охрабривали нас да идемо даље. Школа је за већину нас била права прекретница — ту смо добили основу за даље школовање, а већина нас је и завршила факултете. Са радошћу и љубављу мислим на своје школске другове а захвална сам и професорима који су нас водили знањем и стрпљењем, истакла је Абазовића.
Обиљежавање шездесет година матуре није била само прилика за сусрет, већ и дирљив подсјетник на снагу пријатељства, трајне везе и неумитни ток времена. Њихови животни путеви говоре о истрајности, знању и заједништву, а ова прослава је потврда да истинска другарства и успомене не блиједе већ постају све драгоцјеније.
