Први април – Свјетски дан шале – обиљежава се у многим земљама широм свијета.
На овај дан људи се традиционално шале једни са другима и забављају смишљањем безопасних смицалица и објављивањем лажних новости.
У многим земљама људи се шале током цијелог дана.
У Француској, Белгији, Холандији, Италији и француским говорним подручјима Канаде и Швајцарске традиција 1. априла позната је као „априлска риба“. Уобичајена шала је покушај да се непримјетно залијепи папирната риба на леђа жртве .
Најранија повезаност између 1. априла и смишљања шала јавља се у Чосеровим „Кантерберијским“причама из 1392. године.
Према једној верзији, 1. април као Дан шале настао је када је у 16. вијеку помјерен дан Нове године са 25. марта на 1. јануар.
До тада се у многим европским градовима Нова година обиљежавала 25. марта, а славље је трајало седам дана, односно до 1. априла.
Према том тумачењу, они који су прихватили нови датум као дан Нове године збијали су шале са онима који су га и даље обиљежавали до 1. априла.
У 18. вијеку се за овај дан сматрало да води порекло још од библијске личности Ноја.
„Панорама“, телевизијска емисија на Би-Би-Сију, 1957. године је објавила познату првоаприлску шалу о томе како Швајцарци врше бербу шпагета са дрвета, када се велики број гледалаца јављао редакцији како би сазнали како могу сами да узгајају своје шпагете.
„Бургер кинг“ је 1998. године у САД објавио рекламу о хамбургерима за љеворуке, који су направљени тако да им садржај цури с десне стране.
Са друге стране, неки догађаји који су се заиста дешавали 1. априла често су прихватани са невјерицом, као када је Иран 1979. године прогласио 1. април Даном републике, а до данас многи не вјерују да је то стварни празник.
Познат је случај када је у данском граду Албертслунду 2009. године једна школа замало изгорјела до темеља јер ватрогасци нису вјеровали да су прва два позива била права, већ су мислили да се ради о шали за 1. април.
