Превентивно дјеловање је најефикаснија контрола повишеног крвног притиска, чији узрок није познат од 90 до 95 одсто случајева, а од пет до 10 одсто случајева настаје као посљедица обољења других органа, рекла је специјалиста интерне медицине, супспецијалиста кардиологије у Болници „Србија“ у Источном Сарајеву Гордана Јокић.
Она је напоменула да се повишен крвни притисак најчешће открива случајно и зато се и зове „тихи убица“.
„Пацијенти се често жале на потиљачну главобољу, вртоглавицу, зујање у ушима. Код појаве оваквих симптома препоручује се редовно праћење и вођење свакодневног дневника са вриједностима крвног притиска“, напоменула је Јокићева.
Она је рекла да повишен крвни притисак може довести до можданог удара, срчаног инфаркта, тешког попуштања срца или трајног оштећења бубрега, те да већу склоност развоју повишеног крвног притиска имају мушкарци.
Јокићева је рекла да програми превенције подразумијевају промјену начина живота у смислу одржавања тјелесне тежине, смањеног уноса соли, одржавања физичке активности, правилне исхрана и избјегавање стресних ситуација, саопштено је из Болнице „Србија“.
„Артеријска хипертензија је стање повишеног систолног и дијастолног притиска. Артеријска хипертензија је хронична болест код које долази до повишеног крвног притиска у артеријама“, рекла је Јокићева.
Против повишеног крвног притиска постоје одређене групе лијекова које се примјењују по препорукама Европског удружења кардиолога.
