Представници Града Источно Сарајево протеклог викенда боравили су у дводневној посјети Румунији, гдје су, у Араду, разговарали са потпредсједником Савеза Срба у тој земљи Дарком Воштинаром о значају очувања српског идентитета и православне вјере у Румунији.
Самостални стручни сарадник за меморијализацију и културу памћења, историчар Свјетлана Самарџија, положила је, у име градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића, вијенац на спомен-обиљежје у Араду, посвећено страдалим српским цивилима интернираним у току Великог рата у злогласни аустроугарски логор смјештен у Арадској тврђави.
Градоначелник Ћосић изразио је жаљење што због много обавеза није био у прилици да лично отпутује у Арад и Темишвар, те објаснио да је највећи број страдалих српских цивила интернираних у логору Арад био управо са продручја БиХ.
„Ван научних кругова мање је позната чињеница да је више хиљада српских цивила скончало у једном од озлоглашених логора у румунском граду Араду, некада већински српском граду. У Араду их је сада свега 505. Срби у Румунији присутни су још од шестог вијека, они су наши ‘чувари Крајине’. Њихова дјелатност у областима културе и религије најбоље се огледа у градовима као што су Темишвар и Арад“, истакао је Ћосић.
Према његовим ријечима, у оквиру меморијализације и културе памћења, Градска управа је настојала да прикупи имена страдалих са наших простора, тј. Сарајевско-романијске регије.
„Аустроугарска је у току Великог рата оформила око 300 логора, од којих се један налазио у Добоју, кроз који је прошло око 46.000 људи, од тога се 13.000 никада није вратило“ навео је Ћосић и додао да је и Арад био мјесто страдања 4.317 цивила.
„Обала ријеке Муриш је била њихова „плава гробница“, а данас се у Арадској тврђави налази војна база, па је обилазак гробних хумки омогућен само два пута годишње уз посебне дозволе, али остаје ово спомен-обиљежје и празно ливадско поље у случају да некада буде омогућен пренос земних остатака страдалих“, објашњава Ћосић.
Како је навео, колико је подручје Темишвара и Арада било препознато у српској историји, говори и историјски податак да је након обнове Пећке патријаршије улазило под њену јуриздикцију, као и то да је након уједињења српске цркве 1920. године Темишварска епархија остала под њеним окриљем.
Током посјете, представници Града Источно Сарајево обишли су Српски православни Саборни храм и двор Темишварске епархије, те цркву Св. Петра и Павла у Араду, у чијој изградњи је током 19. вијека учествовала позната српска породица Текелија.
У име градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића, представницима Савеза Срба у Румунији и старјешини цркве Св. Петра и Павла у Араду уручени су пригодни поклони, који свједоче о страдањима Срба, како у БиХ, тако и у Румунији.
Градоначелник Ћосић упутио је искрене поздраве и изразио увјерење да је ово тек почетак сарадње Града Источно Сарајево и српске заједнице у Румунији, те да ће она сигурно бити настављена и у будућности.
У Румунији је, осим градске делегације, боравила и група професора и културно- просвјетних радника из Источног Сарајева.
