Удружење „Женски интерактивни рурални центар – ЖИР“ Источно Сарајево представило је данас пројекат „Источно Сарајево – град без насиља“ и иновативну СОС апликацију преко које ће моћи да се инсталира и тастер „паник“ који ће омогућити жртвама да пријаве насиље.
Циљ овог пројекта је да младима буде подигнута свијет о насиљу кроз друштвено ангажовање, волонтирање и пружање подршке жртвама породичног насиља путем иновативне СОС апликације, ради брже, ефектније и ефикасније правне, психолошке и социјалне подршке.
Извршни директор овог удружења Милена Регоје рекла је да насиље може да доживи било ко, било када и на било ком мјесту, те истакла да жртве треба охрабрити да то пријаве.
„Главни циљ пројекта је да подигнемо свијест младих студената психологије, социологије и педагогије како да активним учешћем у заједници помогну жртве насиља, водећи иновативну СОС апликацију“, рекла је Регоје новинарима у Источном Сарајеву.
Према њеним ријечима, кроз овај пројекат „ЖИР“ ће обучавати 60 студената, како на практичан начин да помогну жртвама насиља кроз ову апликацију, како би жртве могле да опцијом „чет“ затраже правну, психо-социјалну и другу подршку.
Регоје је додала да је ово удружење, у сарадњи са Женским центром из Требиња и других 12 организација из цијеле БиХ потписало протокол о сарадњи, како би управљао иновативном СОС апликацијом, која ће се моћи инсталирати на паметним телефонима.
„Реализација пројекта је у току, подржава га Развојни програм УН /УНДП/, уз подршку града Источно Сарајево, спроводи се у оквиру Регионалног програма локалне демократије на западном Балкану два, а финансира га ЕУ“, истакла је Регоје.
Она је додала да пројект траје девет мјесеци, те да ће у оквиру њега бити организован и округли сто.
На подручју Полицијске управе Источно Сарајево у првој половини прошле године регистровано је 36 случајева насиља у породици, а полиција је поднијела 36 извјештаја о почињеном кривичном дјелу против исто толико пунољетних мушкараца, од којих су осам повратници у вршењу насиља у породици, саопштено је из овог удружења.
Најчешће жртве насиља су супруге и ванбрачне партнерке, као и мајке и сестре, а евидентирани су и случајеви насиља синова над очевима и обрнуто, као и брата над сестром и сина над мајком.
Кроз вишегодишњи рад, запажање и интервјуе „ЖИР“ је дошао до сазнања да су жртве породичног насиља у неповољном положају због бројних интерних и спољних фактора.
Један од разлога непријављивања и нетражења подршке је перцепција о недовољном квалитету рехабилитације и реинтеграције.
„Вишеструко рањиве, маргинализовање и дискриминисане групе, према којима је потребно примјенити мјере афирмативне акције, немају ни осигуран приступ како пријавити насиље и затражити помоћ“, истичу из овог удружења.
