– Обиљежавамо у задњих 10 година велике и важне датуме у српској историји, углавном су то тужни скупови. Изражавамо тугу и желимо нешто да научимо из свега овога – рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Рекао је да смо били наивни, и да нас та наивност нас прати кроз историју.
– У Западној Славонији вјеровали смо у Уједињене нације, које су потпуно тада стале на страну Хрватске. Навело нас је да нашу дјецу не учимо шта се тамо десило, а то је грешка. Само онај нардо који изгуби своја сјећања поново може бити нападнут. Како каже предсједник Србије Александар Вучић, Србија и Република Српска нападнути су и изнутра и извана – навео је Додик.
Истакао је да је Србија данас нападнута обојеном револуцијом.
– А многи и не знају шта се тамо дешава. Студенти и ђаци су изгубили годину дана свог школовања због инаћења – рекао је Додик.
Навео је да заједнички циљ свих бошњачких партија јесте да се укине Републике Српска.
– Нермин Никшић, премијер ФБиХ рекао је да је он за БиХ без ентитета, и за једног предсједника. И они сви тако размишљају, било лијево или десно оријентисани – рекао је Додик.
Истакао је да остаје на одбрани Српске.
– Поносан сам на људе око себе. Ово говорим зато што не желим да нам се деси неки нови „Бљесак“ – рекао је Додик.
Истиче да је опасност огромна.
– Запад је систематски радио 30 година да нас почисти. Уколико се не врати сњве на изворни Дејтон, ми ћемо отићи из БиХ. Немамо никакве шансе да наши потомци мирно живе у монструмској БиХ – навео је Додик.
И зато, како истче, желе да склоне њега, Радована Вишковића и Ненада Стевандића.
– Није то ништа случајно. Избори су за годину и по дана, ја овдје не водим никакву изборну кампању, већ браним Српску и покушавам да допријем у свијест нашег народа да се окупимо око националне идеје. Желим да нико не осјети рат. Дејтонски споразум није срушила Република Српска, већ међународни фактор потпомогнут бошњачком политиком. С друге стране Саве је данас прослава, а овдје парастос. И против тога се морамо борити, јер наше жртве нису и не смију узалуд пасти – нагласио је Додик.
Предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније Крсто Жарковић подсјетио је да су хрватске снаге уроку од 36 36 часова побили 283 Срба.
– Агресија је извршена у јутарњим часовима у садејству са Уједињеним нацијама, јер сви напади вршени су преко пунктова УН, гдје су били стационирани војници из Непала и Јордана. Ми смо 1991. поставили барикаде искључиво испред српских села, искључиво да се не понови 1941. године – рекао је Жарковић.
Истакао је да је важно да сјећање на ове жртве не заборавимо, јер Славонци данас не живе само у Градишци, већ расути су по цијелом свијету.
– Иако вријеме неумољиво тече, сјећање на овај погром упечатљив је у нашој свјести. Сјећамо се дјеце, мајки, очева, стараца, војника, који су страдали само зато што су били Срби. Пут према слободи на мосту на Сави постао је пут смрти – рекао је градоначелник Градишке Зоран Аџић.
Навео је да истина о овим страдањима не смије никада да изблиједи.
– И данас умјесто осуде, злочин се прикрива, а жртве заборављају. Морамо неуморно преносити будућим генерацијама шта се овдје догодило. Све можемо превазићи и постићи нашим јединством, чувањем Републике Српске и њених институција. Историја нас учи, а жртве обавезују да овај дан буде наш завјет истини и свима онима који су положили живот на бранику отаџбине – изјавио је Аџић.
Цвијеће су положили министри у Влади Српске, представници Удружења протјераних Срба из Западне Славоније, Борачке организације Српске, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, градоначелник Градишке, те невладиних организација и удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и НОР-а.
Претходно је код спомен-обиљежја служен парастос за 283 убијених српских цивила и војника из Западне Славоније у акцији „Бљесак“.
Хрватске оружане снаге су 1. маја, 1995. године, извршиле агресију на српску област Западна Славонија, која је била у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом УН.
Против Срба у Западној Славонији, односно око 15.000 цивила и око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага.
Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, у агресији на Западну Славонију у акцији кодног назива „Бљесак“ 1. и 2. маја 1995. године погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила, међу којима је 57 жена и 12 дјеце, а протјерано је 15.000 Срба.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 174 особе, а као нестало се води још 109, међу којима је 46 цивила, укључујући и 23 жене.
Заробљено је око 1.450 припадника Српске војске Крајине, већина на превару уз помоћ снага УН, од којих су многи касније прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.
За ове злочине нико није одговарао.
