На Богословији Светог Петра Дабробосанског у Фочи, промовисана је књига „Јулијана“, у којој је бивши ученик Горан Брборић из Љубиња, дочарао живот ове специфичне школе интернатског типа.
Аутор каже да књига представља малу исповијест о неким његовим тајнама из средњошколских дана, о догађајима и личностима из живота „величанствене Богословије, тог драгуља Фоче“, како је назива њен бивши ђак.
Овај ђак генерације, данас двоструки студент Универзитета у Београду – Богословског и Филолошког факултета, описује своје школовање, од првог сусрета са дугим ходницима Богословије, који дјелују попут лавиринта, преко разних догодовштина, ђачких несташлука и упечатљивих утисака о својим учитељима о којима говори са много поштовања, па до растанка у сузама.
„Књига има око 15 приповијетки и срж сваке је управо Богословија и период проведен у њој – једна од најдивнијих епоха мог живота. Сви кажу да је дјетињство најљепше – и ја сам тог мишљења, а нешто најљепше што је могло да ми се деси послије дјетињства је школовање у овој фочанској средњој школи, јединој овог типа у БиХ“, наглашава Брборић.
Сваки интернат има своје тајне, скривене приче, перипетије и зачкољице, наводи он, и сваки период живота проведен у интернату је велика авантура.
„Књига је аутобиографског, али и исповједног карактера, зато што се ту могу наћи многе зачкољице и догађаји који су се дешавали међу нама – ђацима, а у које професори нису били упућени, па ће читајући ову књигу моћи да прочитају моју исповијест свима њима“, каже Брборић.
Књигу је назвао по прерано преминулој ћеркици професора Ранка Ковача, свог великог животног узора.
„Централна прича ове књиге носи назив `Дјечак у подераним панталонама` и описује живот оца Ранка Ковача. У моменту када сам описивао дио његовог живота када је добио другу ћеркицу, која се родила доста раније од предвиђеног термина, дао јој име Јулијана и одмах је крстио, и када сам записивао њено име перо ми је испало из руке и пролетила ми је мисао да књига треба да се назове Јулијана. Та дивна дјевојчица коју никада нисмо упознали, али смо је сигуран сам упознали кроз наш однос са оцем Ранком, његовом супругом и његовим ближњима“, наводи Брборић.
Професор Ранко Ковач, истакао је на промоцији књиге, да је Горан Брборић као ђак Богословије био познат као велики прегалац и велики радник, промовишући школу кроз разне конкурсе, а да је данас једнако успјешан студент два факултета, на којима ниже све саме десетке.
„И на једном и на другом факултету је очистио двије године са десеткама, што нас бивше професоре чини поносним. Ова књига је подсјетник и нама бившим ђацима ове Богословије, јер када он описује свој долазак и живот овдје, некако смо се и ми пронашли у томе“, каже Ковач.
Професор Ковач захвалио је Брборићу у име своје породице, што је књигу назвао по њиховој преминулој ћеркици.
Ректор Богословије Љубомир Пријовић, каже да се Брборић истицао не само у настави по вриједном учењу и одличном знању, већ и у свим пословима у богословском интернату и у односима са ђацима и професорима, испуњавајући Христову заповијест да љубимо ближњега свога као самога себе.
„Сигурни смо да ће ова књига бити велика промоција наше школе, не само у Републици Српској, већ и у Србији и шире гдје год буде стизала до читалаца“, рекао је Пријовић.
На промоцији књиге „Јулијана“ говорио је и свештеник из Гацка Саша Којовић, један од највећих „криваца“ што је Брборић изабрао боготражитељски пут, док је рецензију универзитетског професора из Београда Вељка Брборића прочитала професор српског језика Сања Ристановић.
