На данашњи дан, прије 39 година, у Сарајеву су почеле 14. Зимске олимпијске игре. Главни град Босне и Херцеговине од 8. до 19. фебруара 1984. био је домаћин тада највеће спортске манифестације у свијету.
Сарајево је те 1984. угостило најбоље такмичаре у зимским спортовима. То су биле прве Олимпијске игре за вријеме мандата Хуана Антонија Самарана (умро 2010. у Барселони).
Фестивал младости и спорта, како су га многи називали у свијету, ушао је у историју олимпијског покрета. Не само по многим рекордима који су забиљежени на такмичењима, већ и према онима који су постигнути много прије истинског почетка првих Зимских олимпијских игара одржаних у овом дијелу Европе.
Годину дана прије свечаног отварања ЗОИ-ја изграђени су сви потребни објекти за њихово одржавање. Укупно је реализовано 167 главних и више од 400 помоћних пројеката. Када је стигла вијест да је Сарајево добило организацију – за учешће пријавиле су се репрезентације 49 олимпијских националних комитета, што је био до тада рекордан број у историји зимских олимпијских игара. У Сарајево је стигао и рекордан број учесника – спортиста и њихових пратилаца – више од 2.500 особа.
Главни град Босне и Херцеговине домаћинство је добио послије велике борбе с јапанским Сапором. На такмичењу је учествовало 998 мушкараца и 274 жене. Олимпијски програм проширен на 49 догађаја. Зимска олимпијска породица добила је пет нових чланова – Монако, Порторико, Дјевичанска Острва, Египат и Сенегал.
Домаћин такмичења на Зимским олимпијским играма били су Јахорина, Бјелашница, Игман и Требевић, као и град Сарајево.
Додјела медаља је организована на платоу испред Скендерије, а Олимпијске игре у Сарајеву 1984. су биле најбоље организоване игре до тада.
Борилишта у граду: Стадион Кошево – церемонија отварања, Ледена дворана Зетра – умјетничко клизање, хокеј на леду, церемонија затварања, Клизалиште Зетра – брзо клизање, Скендерија – хокеј на леду.
Борилишта на планинама: Бјелашница – мушко алпско скијање, Јахорина – женско алпско скијање, Игман, Велико Поље – скијашко трчање, нордијска комбинација, биатлон, Требевић – боб, санкање.
Наравно, сарајевска Олимпијада је тада постала покретач развоја зимско–спортског и континенталног туризма у региону.
Најуспјешнији су, скоро према традицији били спортисти из СССР-а са 25 медаља (6 златних, 10 сребрених, 9 бронзаних) и Источне Њемачке са једном мање, али и више освојених злата (9, 9, 6).
Одлични су били и Финци, али је за све нас најважнији догађај био велеслалом мушкараца 14. фебруара. На тај дан тадашња Југославија освојила је једну медаљу.
Јуре Франко, бивши словеначки скијаш и југославенски репрезентативац у алпском скијању је освојио сребрну медаљу у велеслалому.
Игре су завршене 19. фебруара свечаном церемонијом у Олимпијској дворани Зетра, а тадашњи предсједник Међународног олимпијског комитета Хуан Антонио Самаран рекао је да су то биле најбоље организоване игре до тада.
