У Народној библиотеци на Сокоцу, промовисана је књига путописних прича „На Kосмету“, књижевника Миланка Боровчанина Ромсока.
Боровчанин је новинарима рекао да је ово његова 16. књига у којој су углавном пречишћене раније објављиване приче, те да је књига добила наслов по централној причи „На Kосмету“.
„Све приче су посвећене мојим пријатељима и личностима које заслужују да се њихово име нађе испод овог наслова“, изјавио је Боровчанин.
Он је навео да је писао о својим планинама – Романији и Деветаку, које је као дугогодишњи планинар препјешачио више пута, о својим путовањима у предивне и драге крајеве, о Сувој планини, коју је Андрић прославио под поетским именом „Рзавски брегови“.
Боровчанин је рекао да му је жеља, да му Бог да још времена да се врати својој Романији и напише књигу „о времену и људима који полако нестају, о крајевима у које ће се вратити шума тамо гдје је много година раније била“, изразивши наду, да ће опет на ове расељене просторе, доћи неки нови становници.
Модератор синоћне књижевне вечери, књижевник и пјесник Миленко Јевђевић из Бањалуке, који је и рецензент књиге, рекао је да Ромсокова књига пропагира здрав начин живота и повратак природи у којој „човјек у овом времену – заробљеник савремених технологија, тек на планини спознаје другачију представу о себи и систему вриједности“.
Јевђевић је нагласио да његови путописи имају, осим историјске, и изузетну умјетнички вриједност јер садрже пуно чињеница о људима, мјестима и догађајима кроз које је путовао, те додао да је ова књига својеврсна историјска читанка и разгледница цијелог романијског платоа.
„Боровчанин је по вокацији пјесник, једна танана лирска душа и он у својим путописима не износи само ту сурову историјску грађу, него то све оплемењује рафинираним књижевним језиком и стилом по коме је он већ и познат, ту су његови епитети и неке кованице по којима је он просто он“, додао је Јевђевић.
Kњижевник и пјесник Слодобан Ристовић из Ужица, говорећи о Ромсоковим путописним причама, истакао је да њиховог аутора првенствено треба схватити као пјесника, а за његове приче и књиге да је „све то поезија“.
„Поезија је богобојажљиво стање некога коме је Бог дозволио да користи речи, а Миланко те речи уме да користи и у његовим претходним књигама има пуно тога, чиме доказује да припада посебно надаренима“, навео је Ристовић.
Боровчанин је члан Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије, аутор је два романа, три књиге прича и приповједака, осам књига поезије, двије књиге путописа и једне антологијске пјесме.
Добитник је више књижевних награда, међу којима је Диплома и медаља књижевника Русије-Московске подружнице и Повеља „Видовданских пјесничких сусрета на Романији“, те носилац Ордена Kрста милосрђа којим га је одликовала Република Српска.
