На конкурсу који је расписало Друштво за српски језик и књижевност Србије, у оквиру манифестације „Март – мјесец српског језика“, ријеч која је обиљежила протеклу годину је „исцјељење“, а омиљени стих из народне поезије је из пјесме „Зидање Скадра“, који гласи „Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану, те је жалим прегорет` не могу“.
На конкурс за ријеч која је обиљежила протеклу годину стигло је 410 ријечи које су послали ученици из више од 50 градова и села широм Србије, али и из Бањалуке, као и Љубљане, Москве и других градови у којима живи српска дијаспора.
Комисија Друштва за српски језик и књижевност Србије одабрала је ријеч „исцјељење“/исцељење“, коју су предложиле Вања Лазаревић, ученик трећег разреда Филолошке гимназије у Београду и Нађа Милићевић, ученик другог разреда Гимназије у Крушевцу.
У саопштењу овог друштва се наводи да је из перспективе српских основаца и средњошколаца, 2022. годину обиљежио престанак пандемије вируса корона, повратак у школу, наставак дружења, излазака и живота без дистанце.
Због тога су се међу ријечима које су ученици предложили нашле и „буђење, животоворност, здравље, искра, нада, оживљавање, оздрављење, помак, превазилажење, преображај, препород, просветљење, узлети…“
У саопштењу се напомиње да је протекла година донијела и сукоб у Украјини, па се међу предложеним ријечима налазе и оне које се односе на ситуацију у свијету, на примјер – неизвјесност, раскол, рат, страх, туга, као и на посљедице нестабилне ситуације као што су – дезинформација, инфлација, поскупљење, санкције…
„Исцјељење/исцељење“ је глаголска именица настала од префиксираног глагола исцијелити /се/, који значи лијечењем довести у здраво стање, излијечити /се/. У основи овог глагола је индоевропски, прасловенски и свесловенски придјев „цео“.
Именица „исцјељење“ често се користи у савременом српском језику, а електронски корпус показује да се често употребљава са значењем чудесног, натприродног оздрављења и да се односи и на физичко и на духовно излечење.
Што се тиче конкурса за омиљени стих из народне поезије, јавило се 255 учесника од основних школа до студената, који су дали своје приједлоге, уз образложења, која су овај стих описали као „златни, најосјећајнији, најтајанственији, најистанчанији“.
Учесници конкурса су стихове илустровали одредницама „најдуховнији, најистинитији, најчовечнији, најобухватнији, најзагонетнији, најосјећајнији, најдостојанственији, ванвременски…“
То, како се наводи у саопштењу Друштва, показује да су у средишту пажње биле високе етичке вриједности које одражавају издвојени стихови, што говори о зрелости просуђивања учесника конкурса, истанчаности морално-етичког кодекса којим су се руководили, као и о развијеној способности за спознавање естетских нијанси поетског дјела.
Учесници ће добити симболичке награде.
