У Сарајеву је испред зграде ОХР-а почео протест грађана који су по позиву СДА дошли да се супротставе најављеним одлукама Кристијана Шмита о измјени Устава Федерације БиХ (ФБиХ) и Изборног закона БиХ.
На протестима су и представници политичких странака из ФБиХ.
Порука окупљених Шмиту јесте да не може и да нема права да утиче на законе у БиХ.
Осим СДА, на протесте су раније позвали и СДП, Демократски фронт, Дерво Сејдић, Грађански савез.
Предсједник СДА Бакир Изетбеговић рекао је раније данас на конференцији за медије да је разговарао са Кристијаном Шмитом и упозорио га да се не упушта у наметање измјена Изборног закона БиХ.
Протести су организовани против наметања измјена Изборног закона БиХ у облику који би, сматрају, “донио нове унутрашње проблеме у БиХ, креирао нове дискриминације и користио једино интересима ХДЗ-а”.
Како су прије неколико дана објавили бројни медији, Шмит ће до 1. августа наметнути мјере за поновно функционисање Федерације БиХ и оне ће ступити на снагу са даном објављивања у Службеном гласнику БиХ.
Како је потврђено из више дипломатских извора, у нацрту одлуке, између осталог, је наведено како ће се “проходност закона побољшати прописом којим је сваки дом (Представнички дом и Дом народа) дужан да одбаци или усвоји закон у тачном року након што је закон одобрен у другом дому.
Дефиниција виталних националних интереса ће, наводи се, бити поједностављена. Расправа о формирању власти обавиће се сукцесивним смањивањем бирачког прага за именовање кандидата за Председништво Федерације БиХ уколико делегати не предложе кандидате у задатим роковима. Предвиђена је и промјена расподеле мандата у Дому народа Федерације БиХ, а у Изборном закону ће бити укључен заштитни механизам како би се осигурало да сви кантони буду заступљени у Дому народа.
Ово правило, наводи се, подједнако штити Бошњаке, Србе и Хрвате који живе у кантонима у којима су бројчано мањина.
Одлука се тиче и деблокаде поступка именовања судија Уставног суда Федерације БиХ, а уводи се и рок за предсједника и потпредсједника Федерације БиХ у току којег ће именовати Владу Федерације БиХ.
– Функционалност институција ФБиХ мора се поново успоставити како би се избјегао сценарио гдје једна или више странака блокирају институције. Због тога је неопходно да конститутивни народи имају чврсте уставне гаранције према Дејтонском мировном споразуму, истовремено осигуравајући да се те гаранције не могу злоупотријебити за парализирање система – наведено је у образложењу мјера.
