То би значило да пчеле друштвено уче језик, као и људи. Пре једног века аустријски биолог Карл Ритер фон Фриш открио је да пчеле плесом обавештавају остале јединке да су пронашле храну, односно, када открију нови извор хране почињу да плешу, а детаљи тог плеса зависе од тога колико је храна удаљена и колико је има.
Група биолога са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу је заједно са колегама из Кинеске академије наука проучавала колонију пчела са око 2.800 јединки, које су биле сакупљене док су још биле у фази лутке и пресађене у друге кошнице, свака са својом матицом, али без старијих јединки.
Друга колонија пчела коју су посматрали имала је исти број јединки, али су међу њима биле и старије јединке. На нешто више од 150 метара поставили су низ контејнера са сахарозом раствореном у води. Како је објављено у часопису Сциенце, пчеле из обе колоније су плесале након проналаска сахарозе, што потврђује да пчеле у генима имају уписан плес.
Међутим, пчеле из колоније у којој није било старијих пчела плесале су тако да су лоше преносиле удаљеност и локацију хране, док су пчеле из колоније са старијим јединкама преносиле су информације са великом прецизношћу. Ово откриће сугерише да, иако је способност плеса генетска, добро функционисање комуникације међу пчелама зависи од друштвеног учења, односно од индивидуалног учења посматрањем или интеракцијом са другима
