Радионица „Чаролија нити“ из Источног Сарајева са неформалном групом ентузијаста који теже очувању и презентацији нематеријалног културног насљеђа, већ 16 година одолијева свим изазовима и кризним тренуцима и успјешно повезује струку, науку и аматеризам, али и помаже као радно окупациона и здравствена терапија, рекао је Срни руководилац радионице Бранко Пјевић.
Он је напоменуо да радионица окупља жене које желе научити или усавршити разне технике и врсте ручних радова, те да је њихов заштитни знак и симбол јабука, што је преузето из народне традиције као знак љубави.
„Почели смо са радом 2008. године и првом изложбом народних рукотворина у Матичној библиотеци Источно Сарајево, уз пригодан музичко-сценски програм, скренули пажњу љубитеља народне културе и умјетности, публике и медија. Прва изложба је постављена према слободном избору учесника, излагача, а већ сљедеће године смо кренули са тематским задацима, на основу потреба /приоритета/ заштите и очувања националног културног насљеђа“, каже Пјевић.
Он додаје да су кроз рад посебну пажњу посветили и презентацији и традиционалном преношењу старих техника ручног рада /предење, ткање, плетење, керање, вез, хеклање, дрворезбарство/ и друге мушке, народне мајсторије за израду аутохтоних привредних предмета, покућства и слично.
„Осим старих оригиналних предмета који су на изложбама имали претежно функцију експоната, представљали су се и други излагачи, креатори примјењене умјетности и редизајниране баштине, комбинованим техникама, као и сликари, иконописци и калиграфи“, додао је Пјевић.
Пјевић напомиње и да су установили награду, можда и најзначајнију, за најбољи школски ученички рад под називом „Стака Скендерова“.
„Знамо да је Стака основала у другој половини 19. вијека прву школу за женску православну дјецу у Сарајеву, гдје су ручни радови као школски предмет, заузимали главно мјесто у функцији завршног испита пред комисијом“, подсјетио је Пјевић.
Пјевић додаје да су дугогодишњи учесници на изложбама и радови из специјалних установа, као што су Kазнено-поправни завод Источно Сарајево, Психијатријска болница Соколац, Завод за заштиту женске дјеце и омладине Вишеград, који су привлачили пажњу умјетничким вјештинама и техникама рада, али и функцијом и намјеном.
„Осим материјалне културе која подразумијева народну ношњу, накит, рукотворине, покућства на тематским изложбама, колико су нам услови дозвољавали како просторно, тако и финансијски, представили смо и дио наше духовне културе“, додао је Пјевић.
Према његовим ријечима, „Чаролија нити“ је кроз организовање изложби, радионица, радио и телевизијских емисија својом програмском концепцијом и садржајем временом анимирала многе учеснике, те пробудила им, како каже, „жеђ“ за народном умјетношћу и културом.
„Многе наше полазнике смо покренули из њихове учмалости трасирајући им нови пут у реализацији сопственог креативног и економског рада у неком новоформираном удружењу, невладиним организацијама и слично. Слободно можемо рећи, из наше `Чаролије` изникло је више удружења и манифестација различитог типа на ширем простору Сарајевско-романијске регије“, истакао је Пјевић.
Пјевић сматра да и поред организовања различитих поставки стручно-научних презентација и обради тематских задатака као што су „Ништа љепше и милије нема, кад се руо дјевојачко спрема“, „Kреативност без граница“, „Лијеп ко цвијет, здрав ко дрен“, „Младенчићи младенцима“, „Од завежљаја до дамске ташнице“, „Радо Србин иде у војнике“, „Сувенир у туристичкој понуди“ и друге, „Чаролија нити“ остаје по много чему јединствена.
„Између осталог и по самофинансирању и пожртвовању идејног вође, покретача, али и вјерних чланова овог актива с циљем да сачувају од заборава за будуће генерације дио наше прошлости, која нам је у овом савременом потрошачком друштву и актуелној политичкој ситуацији више него потребна“, поручио је Пјевић.
