Књижевно вече Бранкице Дамјановић, популарне српске књижевнице, одржано је синоћ у рогатичкој кино-сали. Њено гостовање изазвало је велико интересовање Рогатичана.
Након бројних гостовања широм региона, Бранкица Дамјановић је синоћ по први пут и у Рогатици подијелила своју животну причу – на емотиван и топао начин дочаравши своје стваралаштво и оно што њиме жели да поручи.
За дјелима Бранкице Дамјановић влада велико интересовање читалачке публике, а на друштвеним мрежама њене мисли и цитате свакодневно прати више десетина хиљада људи. Бранкица каже да неке посебне тајне нема, већ да је то због тога што је искрена, као и због тога што су њена дјела прожета властитим искуством.
– Људи снажно реагују на ово што радим. Мислим да је то зато што сам искрена, а оно што ја људима желим да поручим је да будемо будни, тј. да знамо шта нам се заиста дешава, да се запитамо зашто смо ту, куда идемо, шта је то што можемо да радимо и да се сетимо себе, да не настојимо да слика коју шаљемо у свет буде другачија од онога како се осећамо, што често срећем током живота. Тако да мислим да је то оно што чини да се људи препознају у мојим причама. Ово јесу све на неки начин личне приче, све су искуствене а опет се бавим темама које су универзалне и оним што нам је свима заједничко: љубав, доброта, саосећање. Нико није имун данас на то, сваком од нас је потребно, чини ми се данас више него икада пре – изјавила је Дамјановићева.
Говорећи о себи и свом књижевном стваралаштву, Бранкица Дамјановић је рекла да људи врло добро прихватају њена дјела, осјећају оно што она пише, али да не знају ништа о њој, што јој је како истиче посебно драго.
– Једна жена ми је тако недавно написала поруку: Бранкице, ти си писац новог доба и баш ће ми бити драго да дођеш у Београд. А не зна да ја већ 12 година живим у Београду. Људи чак и не знају које сам националности, вере… али знају да ми кажу – па како си баш погодила шта ме мучи, шта ми треба, која реч ми је баш потребна – навела је она.
Мада није имала лаган животни пут, када је имала свега 12 година њена мајка је извршила самоубиство, а потом је због рата на Косову напустила родну Приштину и са породицом избјегла у Пирот, Бранкица Дамјановић кроз своја дјела поручује да су рад и вјера најважнији, те да се све дешава за неко веће добро.
– Снови су мртви само када ми од њих одустанемо. Рад и вера су важни и све ће бити добро и онако како желимо и негде заслужујемо – поручује она.
Додала је да је такође изузетно важно да се живот живи што садржајније, те бити будан и свјестан пролазности живота како се на крају свог животног пута не би кајали што смо јурећи новац и успјех, или пак обезбјеђујући голу егзистенцију – пропустили сам живот.
Књижевно вече Бранкице Дамјановић у Рогатици организовала је Народна библиотека “Војислав Лубарда” уз покровитељство Општине Рогатица.
