Дводневна манифестација „Дани Војислава Лубарде“ свечано је вечерас отворена у Рогатици, изложбом личних предмета, фотографија и рукописа овог великог српског књижевника, академика и романсијера.
У рогатичкој Народној библиотеци представљена је и збирка цртица, портрета и приповједака „Испод ратног кишобрана“ аутора Ристе Трифковића, која је дио легата поклоњеног Матичној библиотеци у Источном Сарајеву 2014. године.
Виши библиотекар у Матичној библиотеци Источно Сарајево Миљана Мацан, говорећи о начину настанка легата, нагласила је да је у љето 2014. ова установа од породице Трифковића добила 2.000 књига, нешто часописа и новина и стари кофер од чега је формиран његов легат.
Мацанова, која је и уредник рукописа, рекла је да је од пожутјелих листова из старог кофера сложила и формирала цјелине, а из рукописа је настала цијела књига.
Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Жељка Пржуљ, један од рецензената књиге, рекла је да је на умјетничко обликовање прозних текстова утицао ратни контекст у Сарајеву од 1992. који подразумијева угроженост човјекове физичке, менталне и идентитетске егзистенције.
„Теме и мотиви, ликови којима је Трифковић посвећивао пажњу, дијелом су настали на основу реалних прототипова, односно пишчевих сјећања, запажања људи и догађаја из свог окружења, обликованих и домаштаних властитом умјетничком креативношћу“, навела је Пржуљова.
Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац, рекла је да је рукопис „Испод ратног кишобрана“ дио пишчеве заоставштине која се данас чува у овој установи као његов легат.
Она је нагласила да је рад на овој књизи трајао шест мјесеци, те да је због књижевне и умјетничке вриједности рукописа, уредник одлучио да ништа не избацује из рукописа.
Ова збирка, каже, друга је књига коју Матична библиотека Источно Сарајево објављује у оквиру едиције „Завјештај“, чија врата је 2022. отворила збирка поезије Даре Секулић.
„Намјера Библиотеке је да у едицији објави рукописе завичајних аутора Сарајевско-романисјке регије који су живјели и радили у 20. и почетком 21. вијека, а које они нису успјели објавити за живота“, навела је Кулашинац.
Ристо Трифковић био је српски приповједач, романсијер, есејист, књижевни историчар и критичар, уредник часописа „Зора“ и новинар сарадник више дневних листова и часописа.
Рођен је у Горажду 1924. године. Основну школу је завршио у Чајничу, Гимназију је похађао у Сарајеву, а новинарску школу у Београду. Преминуо је 1992. године.
