Потрeбе за сезонским радницима највеће су у пољопривреди. Да би заштитили раднике и регулисали њихов положај, у Министарству рада и борачко инвалиске заштите кренули су у формирање радне групе за израду новог закона. Сваки послодавац мораће са сезонским радницима потписати уговор и плаћати све доприносе.
Теже је пронаћи радника него обрадити неколико стотина хектара земље, каже воћар Далибор Јовић из Приједора. Одавно, каже, не питају колика је дневница за радника, а сада су спремни и плаћати доприносе, ако се питање сезонских радника регулише у закону.
– Ми се надамо да ће доћи до новина и да ће радник имати радни стаж, јер сад по овом закону то није дефинисано – каже Јовић.
Доношење таквог закона омогућило би послодавцима да сваки дан могу да ангажују сезонску радну снагу, а да им тај дан плате доприносе за дио дневне зараде, појашњавају у Привредној комори Републике Српске.
– Овдје се ради о дневној пријави сезонских радника. Они радници који су дошли на посао аутоматски би били пријављени и за њих би се морали плаћати доприноси – наводи предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић.
Овај пут регулисање ангажовања сезонских радника биће обухваћено у области пољопривреде, јер је за те послове интезивнија потрага за радницима, каже министар рада и борачко инвалиске заштите Републике Српске Данијел Егић. Од Владе су добили зелено свјетло за израду закона.
– Ради се о томе да се поједностави пријава и уведе један нови институт усменог уговора, да се поједностави пријава у Пореској управи и да се исконтролише да ли послодавац плаћа све доприносе радницима – каже Егић.
Намјера је и да се елиминише сива зона, која је у овим пословима потпуна, кажу у Унији послодаваца. Очекују да нови закон поједностави процедуре.
– Тај процес треба бити дигитализован на начин да радник или послодавац сам изврши регистрацију и још важније, да тај рад не буде опорезован стандардним порезом него да буде стимулативан – каже директор Уније послодаваца Саша Аћић.
Ово питање је већ одавно ријешено у земљама окружења. Примјер су Србија, Црна Гора и Хрватска које на годишњем нивоу запосле неколико стотина хиљада сезонских радника, углавном у туризму.
