Савез општина и градова Републике Српске, крајем новембра ове године, на одржаној сједници Предсједништва савеза, једногласно је усвојио иницијативу за измјену начина расподјеле средстава по основу прихода од индиректних пореза.
На том састанку нису били градоначелници два највећа града Српске – Бањалуке и Бијељине, како би изнијели своје сугестије и приједлоге рекао је Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова Републике Српске.
Он је додао да је иницијатива једногласно усвојена и већина општина и градова несебично је пружила подршку неразвијеним и изразито неразвијеним општинама у Српској, јер је њима неопходна већа финасијска подршка.
– Жао ми је што поједини то не разумију, иако ће сљедеће године приход од ПДВ-а бити већи у односу на прошлу годину и то важи и за два највећа града Српске – рекао је Ћосић.
Он је нагласио да је Бањалука почетком ове године планирала приход од 68 милиона КМ од ПДВ-а, а добиће 78, док је Бијељина, како наводи, планирала 38, добиће 42.
– Значи, оно што су они планирали, остварено је више – истакао је Ћосић и додао да оба града не добијају мање већ више ове године.
Такође је појаснио да је ову конференцију за новинаре сазвао и да би указао да 20 изразито неразвијених локалних заједница обухвата територију од 4.200 квадратних километара и да тамо живи 90.000 становника.
Они, каже, добијају средстава од ПДВ-а колико сама Бијељина добије заједно, која је 730 квадратних километара.
Навео је да 15 неразвијених локалних заједница добије од ПДВ-а мање 77 милиона од Бањалуке, а у њима живи 155.000 становника на површини од 5.200 квадратних километара, за разлику од Бањалуке која се налазе на површини од 1.239 квадратних клиометара.
Према томе, рекао је Ћосић, становништво које броји износ од скоро 250.000 становника, живи на 9.400 квадратних километара, односно на готово пола Републике Српске.
– Нема по два ауто-пута који улазе у тај град. Нема све бенефите које имају велики градови – рекао је Ћосић и додао да ни Приједор, Источно Сарајево, Добој и Зворник, као градови који имају 50.000 основника, не добијају ништа од повећања.
Нагласио је да је буџет Бањалуке између 220 и 240 милиона КМ, а да је једна трећина, односно 80 милиона од ПДВ-а.
– Говори ли ико о томе колико су порасли приходи од пореза на доходак Бањалуци. По основу посљедњих измјена из прошле године. Колико су приходи Бањалука од продаје земљишта, од ренте и уређења, од такси. То су приходи на којима један менаџер, градоначелник треба да ради – рекао је Ћосић и додао да у Источном Сарајеву нико није гасио свјетло ни једној републичкој институцији.
Градоначелници Бањалуке и Бијељине су на састанке Предсједиштва Савеза општина и градова Републике Српске углавном слали сараднике, а на посљедњи са којег је кренула иницијатива о измјенама Закона о буџетском систему нико из та два града није дошао, рекао је члан Предсједништва Мирослав Бојић.
Бојић је истакао да је за четири године градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, који је и потпредсједник Савеза, само једном био на сједници Предсједништва.
Градоначелник Приједора Слободан Јавор, који је члан Предсједништва Савеза, потврдио је да је комплетна иницијатива кренула од Савеза општина и градова и да су сви били солидарни јер заиста желе добро Републици Српској.
– Не можемо само гледати Републику Српску из једног мјеста и то је кључно. Лако је бити градоначаном Бањалуке, Бијељине, Приједора јер имају више прихода и много је лакше распоредити средства у буџету – рекао је Јавор.
