У свјетлу све строжијих регулатива Европске Уније према земљама које нису у ЕУ, у погледу карбон такси, тј. увођења шема за трговање емисијама и механизма за контролу карбона у међународној трговини, извозно оријентисане и регионалне компаније, сусрећу се са све већим изазовима у пословању.
Обзиром на висок удио фосилних горива у енергетском/електроенергетском миксу земаља Западног балкана, па тако и БиХ, те обзиром на велики број компанија које су обухваћене овим шемама, попут металне индустрије, индустрије цемента, алуминија и електричне енергије, за очекивати је да ће индустријски сектор бити суочен са изазовима у прилагођавању новим регулативама.
Са друге стране, компаније које на вријеме инвестирају у зелене технологије и одрживе производне процесе, ове промјене могу искористити као прилику за развој, смањујући своје емисије, трошкове, те остварујући конкурентске предности на ЕУ тржишту.
– Ситуација у привреди биће додатно отежана уколико се не усвоје одговарајући законски и стратешки оквири, односно не створе предуслови за бржу и праведну транзицију, у првом реду, енергетског сектора. Изузетно је важно усмјерити енергетске политике ка стварању повољног окружења за улагање у зелене технологије производње и рационалног кориштења енергије свих актера у друштву, од грађана, преко мале и средње привреде, дистрибутивних и преносних капацитета, па све до великих јавних и приватних предузећа – истиче Нихад Харбаш, из Nlogic Sarajevo consultant за ОИЕ.
Харбаш, који ће модерирати панел „Декарбонизација привредних друштава“ на предстојећем Самиту енергетике Требиње додаје да овај пут нема алтернативу за дугорочне бенефите у погледу одрживог развоја, смањења емисија, повећања енергетске сигурности и независности, те осигурања конкурентности.
– За све оно што радимо, потребна нам је енергија. Енергија није само сектор у привреди, него је срце цијелог организма без којег нема живота – каже Харбаш.
На ову изузетно важну и актуелну тему на Самиту ће говорити Адмир Софтић из МВТЕО, Анес Казагић из ЕПБИХ, Бориша Давидовић испред ЕП -а и Мартин Мартиноски испред Енергетске заједнице.
Домаћин Самита, генерални директор Електопривреде Републике Српске, Лука Петровић истиче да је развој нових производних капацитета из обновљивих извора једино рјешење јер су инвестиције у термоелектране дугорочно неисплативе, еколошки неприхватљиве, поскупјела је производња из ових објеката, а за 100 година нећемо имати ни угља на лежиштима.
Осим тога, увођење ЦБАМ или ЕТС механизма је извјесно већ у наредим годинама.
– Електропривреда Републике Српске као снабдјевач грађана и привреде Републике Српске због одласка 500 гигават часова електричне енергије из Угљевика Републици Словенији у свом произовдном портфолију за потребе грађана и привреде има око 53 процента електричне енергије из термоелектрана, а 48 из обновљивих извора. Вјерујем да ће у добрим хидролошким годинама тај однос по први пут бити преко 50 процената у корист обновљивих извора. И то је нешто што је позитивно и што ће сигурно умањити утицај плаћања ЦБАМ механизма – каже Петровић.
Он додаје да је ЕРС развила и развија 17 пројката из ОИЕ.
Самит енергетике Требиње одржава се од 19. до 21. марта у Културном центру, а панел „Декарбонизација привредних друштава“ је по распореду трећег дана Самита са почетком у 11.45 часова.
