Веома је важно да се струка, наука и политика, односно доносиоци одлука нађу на једном мјесту и да се актуелне теме које утичу на планове пословања али и на планове развоја и инвестиција у енергетском сектору управо ту укрсте и да се донесу правичне и памтне одлуке у наредним годинама јер погрешне одлуке могу да угрозе све електроенергетске системе у региону, али и доведу у питање опстанак локалних заједница, радна мјеста и привреду, поручује генерални директор Електропривреде Републике Српске, Лука Петровић, уочи шестог Самита енергетике Требиње.
А једна од најзначајнијих тема која чека учеснике СЕТ-а 2025. је „Праведна транзиција енергетског сектора – гдје смо и како даље?“ Петровић појашњава да Праведна транзиција значи да ћемо у наредним деценијама остати без термоенергије и да ћемо даље прибјегавати електричној енергији која ће бити постојана и стабилна за грађане и привреду. Исто тако, праведна транзиција подразумијева да не можемо тек тако угасити термоелектране, а да немамо никакву алтернативу за грађане и привреднике који су се кроз своје пословање везали за њихов рад.
– Ако знамо да једна термоелектрана директно запошљава око 2.000 радника, а да индиректно има педесетак коопераната, односно још око 2.500 људи везаних за њен рад и да се озбиљан новац од концесионих накнада уплаћује у буџете локалне заједнице схватићемо колико су термоелектране важне, не само за енергтски систем, него и за живот комплетне средине на чијем су подручју – каже Петровић.
Он додаје и да је то тема која мора бити у фокусу свих доносиоца одлука, како се не би дошло у ситуацију да се гашењем термоелектрана које се очекује за 20 – 30 година, угасе и животи у срединама гдје су оне сада окосница привреде и економије.
– Ми ћемо временом доћи у фазу да тероелектране неће бити на мрежи 24 сата дневно и да ће можда радити само пар мјесеци у години. То наравно зависи и од тога како ће се долазити до угља јер нас све скупље кошта производња мегават часа из термоелектране и надам се да ћемо у том периоду праведне транзиције наћи рјешење за алтернативне изворе електричне енергије, али и за обезбјеђење нових радних мјеста на подручјима термоелектрана, као и нове приходе локалним заједницама који ће на неки начин замијенити концесионе накнаде – каже Петровић.
И његов колега, Предсједник борда директора Електропривреде Црне Горе, Милутин Ђукановић, који ће такође на СЕТУ – у бити панелиста на ову тему, слаже се да је процес праведне транзиције неминовност, али и врло осјетљива тема којом се доносиоци одлука требају озбиљно позабавити и донијети одговарајуће стратегије.
– Праведна транзиција енергетског сектора није избор, већ нужност – за нашу економију, животну средину и будуће генерације. Налазимо се на прекретници гдје морамо осигурати енергетску сигурност, ојачати привредну климу и убрзати прелазак на одрживе изворе енергије – поручује Ђукановић.
На панелу „Праведна транзиција енергетског сектора – гдје смо и како даље?“ који је по распореду првог дана Самита учествоваће директори електропривредних предузећа региона, а модератор је Драган Шаговновић, директор Економског института у Београду.
Он наводи да успјешни енергетски системи треба да се ослањају на избалансиран приступ, енергетску сигурност, равноправну доступност енергије и одрживост животне средине, односно на оно што зовемо енергетска трилема.
Све чешће се на ове три додаје и четврта димензија, социјална прихватљивост, односно обезбјеђење енергије на праведан и одржив начин.
– Иако свака земља настоји да води што независнију сопствену енергетску политику, данас морамо признати да главне токове, оквире и перспективе енергетике и климатске политике одређују три земље – асоцијације: Европска унија, САД и Кина. Међутим, њихове политике су веома различите и базирају се на различитим и промјењљивим погледима на климатске промјене – каже Шаговновић.
Додаје да је перспективасвих земаља окружења прије или касније, Европска унија.
– Ми стога морамо гледати како ћемо се интегрисати у њене велике климатско енергетске амбиције. Те амбиције су понекад ослоњене на оптимистична очекивања развоја нових технологија, не уважавају довољно недостатак енергетских ресурса којима се може премостити тај развој и одсуство стабилних извора снабдијевања критичним минералима, без којих нема развоја чистих технологија. ЕУ не показује способност предвиђања и благовремене адаптације енергетике на екстерне глобалне промјене, односно, управљање ризицима. Резултат су високе цијене енергије, које и нас погађају, које су један од кључних чинилаца опадања конкурентности европске извозне индустрије – наводи Шаговновић.
Додаје и да су то питања на која ми сада, прихватајући декарбонизацију као циљ, треба да припремамо одговоре и да прилагодимо брзину и правце промјена, али тако да обезбјеђујемо сигурност снабдијевања и доступност енергије.
– Транзиција мора бити праведна и за оне који морају тражити нови посао и за локалне регионе којима треба помоћи да без потреса успоставе нову, перспективну привредну структуру. Позиција у којој се наше земље налазе није повољна. Велики је удио производње угља у укупној електричној енергији, који одређује величину транзиционих изазова пред којим се налазимо, од 40 до 63 одсто – закључује Шаговновић.
Шести Самит енергетике Требиње одржава се од 19. до 21. марта у Културном центру Требиње. Окупиће највеће стручњаке из свијета енергетике региона, доносиоце одлука и менаџере јавних и приватних компнија.
На шест панела и пленарној сесији биће анализиране најактуелније теме из области енергетике, а очекују се и закључци и иницијативе које ће дати доринос рјешавању тренутних изазова и проблематике.
