Генерални конзул БиХ у Штутгарту Вера Сајић, оцијенила је да су данашњи ванредни парламентарни избори у Њемачкој изузетно важни за ову земљу, али и ЕУ.
„Осим глобалних политичких и економских кретања, на ове изборе данас утиче и економска стагнација која је видљива и осјетна у Њемачкој, инфлација, високе цијене енергије, неизвјесност“, рекла је Срни Сајићева.
Она је навела да према анкети ЗДФ-а, која је спроведена прије неколико дана, ЦДУ подржава 28 одсто гласача, АфД 21 одсто, СПД 16 одсто, Зелене 14 одсто, Љевицу осам одсто, док преостали проценти припадају мањим странкама.
„Прије три-четири дана сваки четврти становник Њемачке са правом гласа још није сигурно знао да ли ће уопште изаћи на гласање и за кога ће гласати. Дакле, око 27 одсто је неопредијељених гласача“, додала је Сајићева.
Она је рекла да би, према резултатима анкета, највише гласача, њих 32 одсто вољело да на мјесту будућег канцелара види Фридриха Мерца, предсједника ЦДУ.
Она је указала на изјаву Мерца да је најважнији задатак сљедеће савезне владе да поново енергично преузме одговорност у ЕУ.
Напомињући да је претходна „семафор“ коалиција у 2023. години измијенила изборни закон, Сајићева наводи да ће сада у Њемачкој бити 630 мандата у Бундестагу, док се на претходним изборима 2021. године гласало за 733 посланика.
Према статистичким подацима, каже Сајићева, 2,3 милиона младих Нијемаца може да гласа први пут.
Она је указала да Студентска унија позива на самит младих одмах након избора јер сматрају да изборна кампања игнорише питања младих.
На парламентраним изборима биће око 650.000 волонтера широм Њемачке, која има 299 изборних округа.
Кандидате за канцелара је предложило пет политичких партија – ЦДУ/ЦСУ коалиција, Зелени, АфД, СПД и Савез Саре Вагенкнехт.
„Вјерује се да ни једна странка неће моћи самостално да формира владу и да ће бити прављене коалиције“, рекла је Сајићева и додала да се о евентуалним коалицијама спекулисало и прије избора.
Она је појаснила да Нијемци имају два гласа на изборима – првим гласом директно бирају кандидата из своје изборне јединице, што је такозвани директни мандат, док се странке боре за други глас, који је кључан.
„Постотак тих других гласова освојених у цијелој Њемачкој одређује укупан број мјеста које странке добијају у Бундестагу“, рекла је Сајићева.
