Упозорава да етикету „геноцидног народа и геноцидне Републике Српске“ желе намјерно и смишљено да нам ставе на чело, само са једним циљем – да укину Републику Српску и наметну колективну одговорност за нешто што се није десило и то не само нама, већ и нашим прецима и потомцима.
Таква квалификација је неприхватљива – порука је ово Срба са обје стране Дрине.
Прво му је убијена мајка 1992. године. Три мјесеца касније, на кућном прагу отац и седамнаестогодишњи брат. Бранислав Вучетић из Бјеловца, надомак Братунца, о страдању својих најмилијих, причао је на скупу „Српска те зове“. Причао је и о тортури коју је прошао у логору. Ипак, у његовим порукама на митингу, а ни дан након, нема мржње због злочина за који нико није одговарао. Тако васпитава и своју дјецу – своје воли, туђе поштуј.
– Српски народ не може да се помири са тим да нас неко етикетира и да нам говори да смо геноцидан народ и самим тим неко ко је доживио овакву голготу у рату и ко је изгубио све своје на кућном прагу, јер сам ја доживио тај геноцид, да еткиетира, нарочито да сутра етикетира моју дјецу која имају седам и три године – истакао је Вучетић.
И Славка Матић из Бјеловца, у једном дану остала је без породице. Фотографије њене двије кћерке и супруга, носили су на митингу званичници Српске и Србије. Није јој, каже, тешко пао пут до Бањалуке и назад, да би била са својим народом.
– Само тражимо истину и тражимо да будемо равноправни. Да буду све жртве исте, а не да једни буду жртве, а други не. Наше српске жртве понижавају, а с друге стране жртве уздижу. Праве нас да смо геноцидни, што нисмо, нити ћемо икад бити – каже Матићева.
И то је кључна порука скупа „Српска те зове“. Никада нећемо прихватити лажне резолуције и наметања и то смо показали јединством, саборношћу, уздигнуте главе, каже Бранимир Којић, предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Увјерен је да ће Српска и Србија својим дипломатским каналима учинити све да на дневни ред Генералне скупштине УН не дође резолуција.
– Уколико пак буде и изгласана та резолуција, вјерујем да ће руководство Српске и Србије наћи модел да очувамо и Републику Српску и цјеловиту Србију у чијем дијелу је и Косово и Метохија – додаје Којић.
Српска и Србија показале су на скупу колико је важно да се окупимо и покажемо јединство, саборност, одлучност. Предсједник Српске истиче да је приоритет одбацивање било какве оптужбе колективне одговорности за срамну намјера Бошњака из Сарајева који желе да на трајан начин етикетирају српски народ.
– Ми трајно одбацујемо такву могућност и то је показано јуче, показаћемо то и дани који долазе. Ми смо јуче говорили о томе како видимо и шта би требало. Мислим да је најважније да се постигне већи степен помирења а не да се прави већи степен раскола. Оно што они чине са Резолуцијом то је већи степен раскола. Трајно разилажење, нема више могућности да се покуша помирење – каже Додик.
Српска и Србија увијек су заједно, кад је добро и лоше. Сваки пут када имамо притиске важно је да се покаже јединство у слога. Зато су званичници поносни на грађане Српске и Србије што препознају кад треба да буду заједно.
– Мислим да су јуче наше поруке са овог митинга биле достојанствене, биле су и поруке љубави и мира. Поруке да не желимо да носимо етикете које нам не припадају и да смо опредијељени за мир и сарадњу не само између Српске и Србије него и са свима у регији – наводи српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић додаје да када су Српска и Србија заједно, пнда су непријатељске снаге слабије.
За сенатора Српске Александра Вулина страшна је и сама идеја да Њемачка оптужује српски народ који је два пута био жртва геноцида управо од њемачког народа.
– Српска мора да опстане, али Српска неће опстати самостално. Не може да опстане сама, она мора да буде са Србијом. И Србија мора да буде са Српском. Ми данас управо то и говоримо да нема разлике, да нема разлике између Српске и Србије. Уосталом, ова резолуција се неће односити на Републику Српску, односиће се на све Србе гдје год да они живе – додаје Вулин.
Иста порука и од Милице Ђурђевић Стаменковски, предсједнице Српске странке Заветници. Република Српска је, каже, име на које се устаје у читавој Србији, а Трг Крајине, био је централни трг читавог српског народа који је препознао да је ово тренутак када је потребно да се покаже одговорност и љубав према Српској.
– Показали смо да оно што бранимо за нас је највећа светиња. Показали смо да можемо да се саберемо под једном заставом, под тробојком. Показали смо да имамо одлучан одговор на оно што се припрема Републици Српској и да никада нећемо дозволити да неко врши ревизију наше историје – наводи Ђурђевић Стаменковски.
Жртва је жртва. А било их је на све три стране. Пијетет је потребно одати свим страдалим. То и јесте била порука народног митинга „Српска те зове“.
