Ако је Свети Сава највећа наша икона, а ми народ настањен у њеном раму, нама живота ван те иконе и ван његовог пута нема, иако изгоресмо желећи да себе поставимо на нове олтаре, створимо савремене свеце и фрескопишемо ходнике свог самољубља, поручио је књижевник из Србије Милан Ружић са Светосавске академије у Центру за културу и информисање у Фочи.
Ружић је нагласио да нема Србина који држи до себе, а да не зна све о ономе чије лице, када видите на фрескама и иконама, уошпте више нисте сигурни да ли је Христово или Савино.
Он се запитао са чим ми данашњи Срби можемо изаћи пред Светог Саву- са рукама без жуљева, мусави од братске крви, подигнутих међа, разнарођеи, обездушени и заблудјели?
„Како од онога који је подерао своја колена у молитви, дођосмо до оних који су их подерали клечећи пред душманима- клечимо за све оно што Србину никад свето било није, клечимо за новац, за власт, за извињење, клечимо јер смо заборавили како се усправља и ниједном док клечимо, ко зна због чега, нећемо се преварити да се помолимо“, рекао је Ружић.
У светосавској бесједи, књижевник је навео да смо од онога који је оставио престо због свог мира и просвјећивања српског народа, дошли до оних који би свој народ згазили због престола.
„Некада су живјели људи који су све крстове свога рода носили на својим леђима, било их је који су безгрешни испаштали за грехе целог народа како би га спасли колико могу, а данашњи свом народу не могу опростити што су део њега. Може ли се пред Светога Саву са оволиким незнањем, може ли се са овом количином самопрезира и самопорицања, смемо ли му на очи без вере у њега и у онога коме је он цео свој живот посветио“.
Ружић се запитао и како тражити благослов од онога кога се одричемо и шта ће нам рећи када види колико браће би морао да измири. Он је нагласио да нема народа да је мањи, а да је више подијељен, те да смо подјелама пљунули на молитве Светог Саве.
„Не ослоњамо се ваљда на то да ће Свети Сава опет да се находа, напости и напрашта због нас оваквих. Смемо ли пред њега са поделама на Србе и расрбе, вернике и невернике, вакцинисане и невакцинисане, патриоте и издајнике, политичне и аполитичне, фајзеровце и спутњиковце, Русе и Украјинце, Израелце и Палестинце, Србе, Босанце, Црногорце, звездаше и партизановце, карађорђевићевце и обреновићевце, комунисте и монархисте, партизане и четнике, ове и оне, овакве и онакве, оволике и онолике“, пита се Ружић.
Он је констатовао да живимо на планети која се окреће око себе и око Сунца, а у свијету који се одавно окренуо наопако, у ком поштовање добијају они који имају новац, а новац они који немају поштење, те да је у таквом свијету тешко опстати као добар човјек, домаћин, глава породице, поштењачина и јунак.
„Будимо све то онолико колико можемо и биће довољно“, истакао је Ружић.
Он је поручио да пред Светог Саву свако изнесе свој замотуљак добра и да наша мала дјела привијемо на велике ране Светог Саве, које је због нас зарадио.
„Знам да многима нису више важни свеци, вера, поштење и љубав, знање, част, али ускупимо оно што је од тога остало и изнесимо то пред Светога Саву, не бисмо ли ми њега барем једном обрадовали“, додао је Ружић честитајући Србима свеславу.
Начелник општине Фоча Милан Вукадиновић истакао је је да чудесно животно путовање Светог Саве учи Србе моћи вјере, образовања и заједништва.
„Разумио је да је знање темељ јаке заједнице, основао је школе и манастире, чиме је створио окружење у коме је процвјетало учење. У вријеме када је владало незнање и сујевјерје, његова посвећеност образовању била је револуционарна“, навео је Вукадинвоић.
нања.
„Образовање је кључ који отвара потенцијал и наша је дужност да овај кључ пренесемо будућим генерацијама“, рекао је Вукадиновић.
У културно-умјетничком програму Светосавске академије наступили су познати глумац из Србије Александар Дунић, који је говорио поуке Светог Николаја Велимировића о борби за вјеру, те Наталија Тодоровић на виолини, Ненад Вишњић на хармоници, вокал Тијана Вучетић и хор „Побратимство“ из Фоче.
Директор Центра за културу и информисање Славица Филиповић уручила је награду ученици фочанске гимназије Миони Милић за најбољи литерарни рад у оквиру конкурса „Свети Сава своме роду и светосавско опредјељење у нашем времену“.
