Поводом Свјетског дана хепатитиса Свјетска здравствена организација овогодишњом акцијом жели да скрене пажњу на значај јетре као људског органа, те је овогодишња тема „Један живот, једна јетра.”
Људска јетра је орган који је највише занемарен и запостављен, а обавља више од 300 виталних функција свакодневно како би нас одржао живим, чинећи централну лабораторију организма у којој се обављају сви метаболички процеси.
У ЈЗУ Болници „Србија“, како наводе из ове установе, од 2006. године, пацијенти захваљујући Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске и Клиници за инфективне болести Републике Српске укључени су у програм антивирусне терапије и дио њих је оздравио.
Поводом Свјетског дана хепатитиса, из ове установе објашњавају да је ријеч о вирусним инфекцијама јетре, као и да се, према току болести, разликују акутни и хронични хепатитис.
– Акутни хепатитис настаје након инфекције вирусом, а ако вирус перзистира дуже од шест мјесеци у јетри развија се хронични облик. Разликујемо пет примарно хепатотропних вируса- ХАВ, ХБВ, ХЦВ, ХДВ, ХЕВ. Вируси хепатитис А и хепатитис Е су болести прљавих руку и преносе се фекално-оралним путем, преко нечисте хране или воде и блиским контактом са зараженом особом. Парантерално, путем крви и крвних деривата преносе се вируси хепатитис Б, Ц, Д који могу прећи у хронични облик болести уз опасност од развоја цирозе и хепатоцелуларног карцинома јетре – наводе из Болнице „Србија“.
Додају да је клиничка слика акутног вирусног хепатитиса разнолика, од асимптоматског, иктеричног и фулминантног хепатитиса, те да се болесници љекару јаве код појаве жутила коже и слузокоже, промјене боје урина који постаје таман и свијетла столица.
Од осталих симптома, наглашавају малаксалост, појаву осипа по кожи, болове у зголобовима, мучнину и општу слабост код пацијената.
– Након четири до осам седмица опште стање се поправља, пацијент се деколорише и почиње реконвалесценција, опоравак након болести. Акутни вирусни хепатитис најчешће пролази без компликација – поручују из ове болнице.
Лабораторијска дијагностика, како наводе, укључује крвну слику, урин и хепатограм, а потврда дијагнозе је детекција антигена и антитијела вируса. Ултразвучни преглед абдомена корисна је дијагностичка метода. Лијечење акутног хепатитиса је симптоматско уз јетрену дијету и ограничену физичку активност.
Наглашавају да су компликације акутног хепатитиса су бројне, а могуће је и да се развије хронични хепатитис.
– Хронични хепатитис је један од највећих здравствених проблема данашњице је хронични вирусни хепатитис узрокован вирусима ХБВ и ХЦВ због развоја цирозе и хепатоцелуларног карцинома јетре. Процјењује се да око 400 милиона људи у свијету има хроничну инфекцију. Најчешћи пут преноса је кориштење заједничке шприце и игле, сексуални вертикални мајка-дијете, нестерилни инструменти, а протичу углавном као асимптоматска болест. Код пацијената је присутан умор или блага бол испод десног ребарног лука, а случајно се открије повишена вриједност АЛТ- а у налазу крви. Потврда дијагнозе је детекција антигена и антитијела вируса, као и молекуларна метода ХБВ ДНА и ХЦВ РНА уз одређивање генотипа вируса – објашњавају из Болнице.
Терапија хроничног хепатитиса Б и хепатитиса Ц су антивирусни лијекови, а, како наглашавају из Болнице „Србија“ конзилијум за хепатитисе формиран је у Клиници за инфективне болести Републике Српске и лијекови су доступни пацијентима наше регије.
– Циљ лијечења акутног и хроничног вирусног хепатитиса је спријечити развој компликација-цирозе и хепатоцелуларног карцинома јетре. Превенција настанка хепатитиса је уз вакцинацију, хигијену и здрав стил живота – закључују из Болнице „Србија“.
