Први сабор старог српског изворног пјевања „Романијо док ти име траје, чуваћемо твоје обичаје“ окупио је данас на Сокоцу више од 40 пјевачких друштава и удружења и четири гуслара из Србије, Црне Горе и Српске, који имају заједнички циљ – очување српске традиције.
Предсједник соколачког Удружења српског изворног пјевања „Гласинац-Томо Боровина“ Миленко Ковач изјавио је новинарима да је након дефилеа учесника од порте Цркве Светог пророка Илије улицама Данила Ђокића и Цара Лазара услиједио наступ на бини у црквеној порти, коју је својим рукотворинама и народним ношњама у стилу домаћинске романијске куће украсила група жена из соколачког Удружења „Аурора“.
Ковач је изразио захвалност за добру подршку у организацији ове манифестације градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу, као и привредницима из Рогатице, са Сокоца и Хан Пијеска.
„Циљ Сабора је очување српске традиције, обичаја и културе са Сарајевско-романијске и горњодринске регије, те његовање братске везе и са дурмиторском регијом, те да знамо ко смо, одакле смо и одакле потичемо“, истакао је Ковач.
Пјевачко друштво „Плави невен“ из Фоче добило је данас Повељу „Томо Боровина“ за најбоље српско изворно пјевање о Дрини, које им је у име Удружења за информативно-културне ђелатности „Свети Сава“ Источно Сарајево/Пале уручио Недељко Жугић, у оквиру пројекта „Електронска монографија српског изворног пјавања, који, како је наведено, финансира Влада Србије.
Предсједник „Плавог невена“ Љубиша Симовић изјавио је Срни да, за разлику од сличних изворних група у Српској, окупљају велики број младих чланова, што је и био циљ оснивача – да овај вид традиције буде пренесен на млађе генерације.
Према његовим ријечима, група углавном пјева романијску кајду, која се чује на ширим просторима са обје стране Дрине до Сарајева, с тим што постоје варијације, од оне нешто ниже са упјевима, до оне најгласније.
Када је ријеч о наградама, Симовић је истакао да је „Плави невен“ добио све које се дођељују за овај вид традиције на саборима у Србији, Српској и Црној Гори, гђе су недавно у Плужинама добили пехар за најбоље отпјевану пјесму.
Предсједник Удружења „Сретењска свитања 2004“ из села Раниловићи код Аранђеловца Радиша Стојановић изјавио је да су познати по оснивању једног од најбољих фестивала – Првенству Србије „Певај Србијо под Букуљом крај извора“, а прије двије године су основали и Свесрпски фестивал изворних група пјевача.
„Циљ је да два фестивала одржимо у једном дану и окупимо Србе из целог света на једном месту. Такмичење смо организовали да би им било забавно“, изјавио је Стојановић.
Предсједник Удружења женске изворне групе „Планинке“ са Пала Винка Чечар нагласила је да већ 25 година изворном пјесмом чувају традицију и прелијепе обичаје Сарајевско-романијске регије.
Према њеним ријечима, одрећи се своје изворне пјесме значило би да се људи одричу и својих предака што, на жалост, млади не схватају јер је мало оних који су наслиједили љубав према овој пјесми.
„Наступали смо у Србији, на Коларцу, у Црној Гори и ушли у историју Музичке академије у Источном Новом Сарајеву, гђе смо више пута били гости и било би жалосно да се ова традиција заборави“, поручила је Чечарева.
Члан Пјевачког друштва „Треће доба“ Гајо Гогић из Пљеваља изајвио је Срни да ова деветочлана изворна група највише његује романијску кајду, као што то раде и пјевачи из околине Вишеграда, Фоче и Пријепоља, Прибоја, јер је то, како каже, све исти народ, по крви браћа и сестре из некадашње Источне Херцеговине.
Члан Завичајног друштва „Ђорђе Војиновић“ из Инђије – изворне групе „Кордун“ Бранка Болић изјавила је Срни да су већ наступали на Сокоцу и да овај пут изворну кордунашку пјесму пјева њих седам.
Болићева је рекла да се, након доласка са Кордуна, у Инђији сналазе и трају и већ 20 година његују и отимају од заборава своју традицију и оригиналну изворну пјесму, као што то у Србији раде још три групе Кордунаша.
Организатор Првог сабора старог српског изворног пјевања „Романијо док ти име траје, чуваћемо твоје обичаје“ је соколачко Удружење српског изворног пјевања „Гласинац-Томо Боровина“.
Ово удружење је основано прије непуну годину дана, а познато је по наступим на саборима изворног пјевања у Србији, Црној Гори и Српској.
