Споразум предвиђа престанак страног интервенционизма кроз прекид мандата страних судија у Уставном суду БиХ и затварање ОХР-а, како је првобитно предвиђено Дејтонским мировним споразумом.
Ово је суштина Споразума о пуном суверенитету БиХ који је предсједник СНСД-а Милорад Додик, на потпис предложио партнерима на нивоу БиХ.
Да се о Приједлогу изјасне, лидери странака из Федерације имају времена до сљедећег састанка, заказаног у другој половини октобра.
И док из Српске стиже јасна подршка акту и приједлогу да се суверенитет БиХ, ако већ у вербалном простору постоји и на дјелу покаже, у сусједном ентитету – за сада тишина.
Предугачак је низ страних и домаћих званичника, дипломата, а понајприје сарајевских функционера који већ деценијама и у свакој прилици, вербално и безрезервно, наглашавају подршку суверенитету БиХ.
Сви они имају шансу да ријечи у дјело „претворе“. Домаћи званичници – потписом на Споразум који им је од понедјељка у посједу.
У њему испоштовани постулати Повеље Уједињених нација, Европских конвенција, Дејтонског мировног споразума, Устава БиХ…
Предложени споразум подразумијева да БиХ на цијелој територији успостави пуни суверенитет како је иницијално и предвиђено у Дејтону и спријечи страни интервенционизам.
Да Парламентарна скупштина БиХ усвоји закон о Уставном суду којим би стране судије вратила у њихове домовине.
Да заједно са ентитетским скупштинама, ОХР – у и Савјету за имплементацију миру затвори бх. врата. И да потписнице Анекса 10 Дејтонског споразума – Србија, Хрватска, БиХ, Федерација и Република Српска – све заједничком изјавом потврде.
– Ако хоћете да правимо државу, онда треба да буде озбиљна, а озбиљна може да буде ако се заснива на Уставу а не на тим будалаштинама. Ако нећете онда пристајете да признате да сте полтрони, онда признајте да сте поданици, онда признајте да нисте суверени. Немојте нам причати о дуплим аршинима. Све су то ствари које морамо да ставимо на дневни ред политичких форума, ако хоћемо нешто да урадимо. А не да овако глуматарамо стално – рекао је Додик.
Позивати се на суверенитет, а немати га, прилично је апсурдна ситуација, указује српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.
Још апсурдније, понижавајуће и дегутантно да изабрани или неизабрани странац, ко год да је, може да буде изнад демократски изабраних институција као што су парламенти у БиХ.
– Ако кажемо да је БиХ суверена, она то мора да покаже на дјелу. Мени прилично дјелује неприхватљиво да они који се позивају упорно на суверенитет БиХ у намјери да кобајаги очувају тај суверенитет или да га надограде или да га утврде, су они који управо заговарају и останак страних судија и останак неких неизабраних странаца који нама треба да кроје капу овдје. Према томе, то су неспојиве ствари – казала је Цвијановићева.
Вријеме је да се лажне самопредставе о суверенитету потисну у архив.
Гдје је одавно требало да буду смјештени и разни декрети, од туђина наметнуте одлуке и иза затворених врата исписивани акти по принципима „цезаристичке“ политике. А да примат и у БиХ преузме демократија као основ сваке цивилизације, поручују универзитетски професори и правна струка.
– Више него добар позив који би требао да освијести све политичке елите у БиХ, привуче их у један концепт дјеловања који би подразумијевао доношење рјешења које креирају искључиво људи у БиХ без уплива било кога извана. И то је суштина цијеле приче – истакао је Владе Симовић, професор Факултета политичких наука у Бањалуци.
Кажу да је предложени споразум, уколико буде и прихваћен, први искорак напријед домаћих политичара ка нормалном животу у постдејтонској БиХ. И уједно ка пуноправном чланству у Европској унији којој БиХ ваљда тежи.
– То би заправо био највећи корак од потписивања мира јер би он значио да смо сазрели као друштво да преузмемо одговорност за сопствену земљу колико год ко био задовољан њоме и да на тај начин дамо сигурност људима који овдје живе да ово није некакав импровизориј или протекторат, него нешто што може да траје и нешто у чему они могу да организују жиовоте своје и совјих породица – нагласио је правник и магистар правник наука Огњен Тадић.
Будућност у демократији или таворење у бх. протекторату са којим експериментише како се коме прохтије!?
Дилему би требало да ријеше водећи политичари из Федерације. И то већ за коју седмицу.
