Све је спремно за градњу меморијалног комплекса посвећеног страдалим сарајевским Србима у 20. вијеку у Источном Новом Сарајеву који ће бити на понос свих генерација и вјечни чувар сјећања оних који нису дочекали увијек и једино жељену слободу.
Поручио је то за “Глас” градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, уз нагласак да би радови у парку “Сунце” ипак требало да почну 1. марта, да их не би прекидали због могућих временских неприлика, а завршетак се, у том случају, очекује половином септембра.
Ријеч је о комплексу у којем ће на једном мјесту бити приказана историја и страдање Срба у читавом једном вијеку на том подручју. Замишљено је да га чине, између осталог, споменик са ликом Бијелог анђела, висине од шест до осам метара, рељефни приказ три цркве – Стара, Саборна и Преображењска од којих ће стазе водити ка споменику, а на ЛЕД дисплејима биће информације о страдалим сарајевским Србима.
– Спомен-комплекс ће бити изузетан – од споменика Бијелом анђелу који се већ ради у Београду, преко реплика цркава које говоре о континуитету трајања Срба у Сарајеву кроз вијекове, уређеног амфитеатра, шеталишних стаза и спомен-собе која ће бити посвећена борцима погинулим на подручју Источног Новог Сарајева. На дисплејима, с друге стране рељефних приказа цркава биће имена страдалих. Буквално ће бити испричана једна прича – рекао је Ћосић, најављујући и монографију, односно споменицу посвећену страдању Срба у 20. вијеку.
Од документације је, потврдио је, готово све завршено, јер чекају још само да добију грађевинску дозволу, што би требало да буде у току јануара.
– Потписан је споразум са Митрополијом дабробосанском о сарадњи. Радна група која прикупља историјску грађу која ће бити приказана на дисплејима и монографији до сада је урадила око 70 одсто ствари које се тичу жртава у Другом свјетском рату и Одбрамбено-отаџбинском, док једино мало имамо проблем са подацима из Првог свјетског рата. У оквиру пројекта биће урађена визуелна идентификација заставе Републике Српске на Требевићу, који је и одлуком Владе недавно проглашен парком природе – рекао је Ћосић.
За реализацију овог историјског пројекта, подсјетио је, Влада је испоштовала обавезу и дозначила 800.000 марака, град има учешће од 300.000, а општина Источно Ново Сарајево у буџету за идућу годину је обезбиједила 150.000 КМ.
– Све би требало да, ако почнемо око 1. марта, буде готово до 17. септембра, а цијелом овом причом управљаће један одсјек за културу памћења у граду који ће водити рачуна и о осталим споменицима које планирамо да градимо – рекао је Ћосић.
Намјена комплекса је, како је истакнуто, да на достојан начин обиљежи страдање цивила током 20. вијека и буде кључно мјесто у изградњи културе памћења на огромна страдања. О томе је раније за “Глас” говорио историчар и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, који и предводи стручни тим задужен за долазак до дијела података који ће бити дио будућег меморијалног комплекса страдалим сарајевским Србима.
Читава историја српског народа у Сарајеву, али и БиХ, могла би се, како каже, сажети у реченицу да је то био дуги, вишевјековни континуитет трајања и затирања, јер колико дуго Срби трају на овим просторима, толико трају и настојања да се, ако не сасвим затру, барем сведу на мјеру и простор који другима одговарају.
Право на памћење
Драга Мастиловић у неколико наврата је наглашавао да је оно што се десило сарајевским Србима у посљедњој деценији прошлог вијека врхунац процеса затирања. Ту, према његовим ријечима, није ријеч само о физичком већ и о економском, културном, духовном, историјском, које се на крају претворило у затирање памћења и права на памћење.
