Српска православна црква /СПЦ/, саопштила је да је увијек имала, да има и да ће имати отворен и крајње добронамјеран став о питању трансплантације органа.
Поводом медијског спина о наводној неспремности СПЦ да подржи кампању Министарства здравља Србоије о програму завјештања и трансплантације органа „Продужи живот“, СПЦ подсјећа да се Свети архијерејски сабор још 2004. године сагласио са трансплантацијом органа, уколико су испуњени услови да је донатор добровољно завјештао органе и да је његова породица посмртно дала сагласност.
„Ово све важи с тим да је смрт донатора утврђена од стручне лекарске комисије у складу са медицинском етиком“, наводи СПЦ.
Како се истиче, нико надлежан у држави није од Цркве званично затражио званичан став, а камоли да су о томе вођени тешки преговори, како неки пишу.
У саоштењу је наглашено да ће Црква увијек и беспоговорно наглашавати, да је одлука о трансплантацији органа, без обзира на то да ли је „донор“ мртав или жив, питање којим може да се бави само беспријекорно морално медицинско особље, а не оно морално индиферентно или још горе, корумпирано.
Истакнуто је да би мање заинтересовани посматрач примјетио низ узастопних снажних медијских кампања, којима по непостојећим питањима и проблемима, одређени кругови са различитих страна политичког спектра, настоје да СПЦ означе као дежурног кривца.
„Поједини то раде из незнања, други због идеолошке заслепљености или патолошке мржње, трећи да би колико-толико покрили сопствене грешке или чак огрешења, а има и оних којима је, заправо, место у `магарећој клупи`, који Цркву оптужују унапред, авансно и превентивно, због проблема које они сами тек планирају да створе“, навели су из СПЦ.
Како истичу, најновији отровни спин односи се на наводну неспремност Цркве да подржи кампању Министарства здравља Србије, односно да се чека став Цркве о програму завјештавања и трансплантације органа, али нико не истиче да о том питању јавно говори Његова светост патријарх српски Порфирије.
„Он је, наиме, сваке године, најмање два пута годишње, добровољни давалац крви, а на његову иницијативу сви парохијски домови у Београду, када год је потребно, на располагању су Заводу за трансфузију, о чему Црква редовно обавештава вернике, али и све друге“, напоменуто је у саопштењу.
Наглашено је да је позната и чињеница, да су поједини српски архијереји завјештали своје органе и да то нису скривали од јавности, те да су, наравно, тако поступили и многи свештеници, који о томе нису говорили јавно.
