Данас је Свети Лука, апостол и јеванђелист, свједок Христових чудеса и пратилац апостола Павла. Српска православна црква обиљежава данас и Светог Петра Цетињског. Свети Лука, апостол и јеванђелист, свједок је Христових чудеса и пратилац апостола Павла. Грк по рођењу, прије крштења незнабожац, по занимању љекар, био је изузетно образован, са великим даром за сликарство.
Живописао је три иконе Богородице и иконе апостола Петра и Павла, због чега се сматра оснивачем хришћанског иконописа.
У хришћанској традицији сматра се аутором трећег од четири јеванђеља (Јеванђеље по Луки) и Дела апостолских.
И у дубокој старости наставио је да пише, путује и проповеда.
У 84. години, мученички је пострадао за вјеру. У вријеме цара Констанција његове мошти су пренесене у Цариград.
Вјерује се да имају исцјелитељску моћ.
Празник је у нашем народу познат као Лучиндан и честа је крсна слава. Обично се каже: „иде Лука – ето вука“ или „Свети Лука – снијег до кука“, најављујући зиму и сњегове. Зато се ваља што прије припремити.
Према богослужбеном календару Српске православне цркве, овај дан није обиљежен као завјетни, већ је као „црно слово“ сврстан у празнике од значаја за суштину Цркве.
Kао свог заштитника славе га и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за умјетност и конзервацију.
Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, љекара, фармацеута и болесника.
Обичаји и вјеровања
На Светог Луку концима се опасују торови да вукови не би давили стоку. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити.
У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке и да, уколико је видите, то значи да Свети Лука моли Бога за нас.
Данас не смијете да будете пријеки и нервозни јер је Свети Лука био благ и миран, увијек је помагао људима.
Према народном вјеровању, данас ће се сазнати каква нас зима чека.
Успомена на Светог Петра Цетињског
Српска православна црква слави данас и Светог Петра Цетињског, који је живио крајем 18. и почетком 19. вијека у Црној Гори. Митрополит и господар Црне Горе постао је 1782. године.
Био је познат по скромном и честитом животу, који је витешки посветио своме народу, борећи се да измири завађена племена и одбрани земљу од спољних непријатеља.
Његове мошти почивају у манастиру на Цетињу.
