Република Српска и Србија, први пут ће заједнички обиљежити Сретење, под слоганом „Саборност и понос“. Баш како је то и дефинисано декларацијом Свесрпског сабора, биће то Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске. Овај датум, 15. фебруар један је од најзначајнијих датума, не само у модерној српској историји, него и у свеукупној историји српског народа.
15. фебруара 1804. на Сретење, на збору у Орашцу донесена је одлука. Подигнут је први српски устанак, као српски одговор на сјечу кнезова. По оцјени историчара Боривоја Милошевића, била је то, истинска прекретница у историји српског народа. Почело је као буна против дахија. Завршило се ослобађањем Београдског пашалука. 31 годину касније, опет на Сретење, у Крагујевцу је издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије &мдасх; Сретењски устав.
– Те догађаје, почевши од 1804. па до доношења Сретењског устава и укидања феудализма у Србији 1835. историчари са правом називају периодом српске револуције и потенцира се термин револуција, као феномен који је из коријена преобразио и на боље промијенио српску заједницу, поставио темеље модерној српској држави – каже професор Боривоје Милошевић са Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.
У контексту Републике Српске, и Срба који живе у Српској и у БиХ, каже професор Милошевић, само Сретење, српска револуција, односно први и други српски устанак, имају истакнуто историјско мјесто.
– И са пуним правом га и ми у Републици Српској требамо памтити и обиљежавати. Из најпростијег разлога што је простор ондашње БиХ, односно Босанског пашалука, посебно Срба који су живјели у пашалуку, представљао један од спољнополитичких приоритета и Карађорђа Петровића и касније српског кнеза Милоша Обреновића и каснијих српских владара из периода 19. вијека – додао је Милошевић.
Александар М. Савић, са Филозофског факултета Универзитета у Београду, наглашава важност овог празника.
– Српска држава и српска државна идеја је подразумијевала и данас треба да подразумијева окупљање свог српског народа. Ако не може у истим границама, да се очува то духовно јединство и та слободарска традиција коју су Срби баштинили и баштине и дан данас – поручио је Савић.
И зато ће Сретење, које је у Србији државни празник од 2002. године, први пут бити обиљежено и у Републици Српској. И то на основу Декларације Свесрпског сабора, која је усвојена 8. јуна прошле године. Њеним 29. закључком, одлучено је да 15. фебруар буде Дан државности Србије и Дан државности Републике Српске и да се тај датум уједињено и заједнички прославља.
– Врло је битно да од ове године и Република Српска обиљежава тај дан. Управо из разлога да би се показало јединство и саборност српског народа и са једне и са друге стране Дрине – реко је Милош Вујић, генерални конзул Србије.
Важно је да се Сретење не обиљежава не само у Српској и у Србији већ и у цијелом свијету. Поготово, ако се у обзир узму геополитичке прилике у Европи свијету. Српском народу, најпотребнији су мир, јединство и заједнички циљеви важни за даљи напредак и будућност.
