Владари из династије Немањића, чији је родоначелник велики жупан Стефан Немања, за два вијека столовања Србијом, оставили су више од 200 задужбина. Историчари умјетности, архитекте и сликари истичу да, све што је сачувано у Студеници, потврђује да је српска средина још од времена Стефана Немање била отворена према најзначајнијим умјетничким токовима тадашње Европе.
У манастирском комплексу подно Радочеле Богородичина црква зидана је у српско-византијском стилу и украшена изузетно вриједним фрескама. За тај споменик српске прошлости, који је 1986. уписан у Унесков регистар свјетске баштине, с правом се каже да је наш прозор у свет.
„Живопис Краљеве цркве је веома вриједан. Сама чињеница да је скоро 200 година прије Микеланђелове Сикстинске капеле осликана већ говори о томе колико је био драгоцјен тај живопис у то вријеме“, каже теолог др Тихон Ракићевић.
Ванвременску љепоту сликарства у Немањићким задужбинама одликују сцене Великих празника посвећених Христу и Богородици.
„Причамо им опште о Светом Сави и Светом Симеону. О тим стубовима и темељима наше духовности, наше народне црквености и државности, културе, писмености“, наводи монах Силуан, сабрат Манастира Студенице.
У Руговској клисури древна метохијска лавра Пећка патријаршија задивљује архитектонским склопом храмова у којима је и осликан цијели календар у години.
Ктиторски натпис Високих Дечана – монументалне задужбине из времена процвата средњовјековне српске државе потврђује чије је наслијеђе. О својеврсном православном трајању свједочи и Милутинова Грачаница, архитектонска љепотица која је претрајала седамсто љета.
„Сви они имају таква остварења истовремена да би могли и сада да кажемо да су ово највећи драгуљи тога доба – средњег вијека и зато су проглашени за свјетску културну баштину“, истиче његово преосвештенство Теодосије, владика рашко-призренски.
У регистру свјетске културне баштине Унеска уписано је осам краљевских задужбина које су незаменљиво свједочанство многовјековног опстајања народа коме су их Немањићки владари завјештали.