Мање од један одсто очева у Републици Српској искористило је право на породиљско одсуство, иако им закон даје ту могућност.
Међу тим ријетким татама је и Срђан Рајак из Рогатице. Он је био два пута на породиљском, иако његова супруга није била запослена кад је рађала дјецу.
Примјер породице Рајак руши стереотипе и показује у чему је бит одговорног родитељства и срећне породице.
А Наташина и Срђанова љубавна прича многима ће измамити сузу у оку.
Од првог дана с дјецом
Саша Рајак (34), млади правник и спортиста из Рогатице, први пут је на породиљско отишао 2019. године, након рођења кћеркице Катје.
Изборио се за то право, иако његова супруга, архитектица Наташа Рајак (29), није била запослена. Позвао се на члан 109. Закона о раду РС, који прописује под којим условима отац може користити породиљско и када супруга није у радном односу.
– Моја супруга је особа са инвалидитетом, има проблема са кретањем. Изван куће користи инвалидска колица, по кући се креће уз помоћ штаке. Зато сам искористио право да од првог дана будем на породиљском, након рођења оба наша дјетета – каже Срђан.
С обзиром на специфичну породичну ситуацију, тата Срђан је желио да буде на услузи својој дјеци, али и супрузи, како би јој помогао да има срећно мајчинство.
– Био сам све вријеме са нашом дјецом, пратио њихов напредак, пузање, прве кораке, прве ријечи. Срећан сам због тога, јер то се може доживјети само једном у животу. Кад ти тренуци прођу, то се не може вратити и не може се ничим платити, ни надокнадити – каже тата Срђан.
Фото: Уступљена фотографија/srpskainfo.com
Поносан на супругу
Изабрао би, каже, да буде тата на породиљском и да су породичне околности другачије, да супруга нема проблем са инвалидитетом и да је била запослена кад је рађала дјецу.
– Мени је предност што сам запослен у јавном сектору. Радим у општинској администрацији, и искрено, у таквим је околностима лакше остварити законом загарантована права – признаје Срђан.
Мама Наташа је дипломирала на Архитектонско-грађевинском факултету у Бањалуци у марту 2018. године, а потом се удала. У децембру исте године родила је кћерку Катју.
Приправнички стаж је одрадила кад је кћеркица мало „одскочила“, током 2020. и 2021. године. Сина Тадију је родила у марту 2022.
Тата Срђан је тек недавно завршио своје друго породиљско одсуство, а мама Наташа је добила први „прави“ посао. Од недавно ради у струци, у једној приватној грађевинској фирми, и заједно са супругом подиже двоје мале дјеце.
– О мојој супрузи треба снимити филм, она је изузетна жена. Сама је након матуре отишла у Бањалуку на студије, становала је у студентском дому и завршила тежак и захтјеван факултет, па се удала, родила двоје дјеце, изборила се за посао – каже поносно Срђан Рајак.
Помоћ породице
Истиче да супругу никад није доживљавао као особу са инвалидитетом, него као жену свог живота.
– Десет година смо заједно, ево већ пету годину смо у дивном срећном браку. Увијек су нас подржавали и породица и пријатељи. Чак и кад би ми неко, због Наташиног инвалидитета, рекао „свака ти част“, ја бих одговорио: не знаш ти шта је права љубав – прича Саша.
И његову одлуку да оде на породиљско и брине о својим бебама пратили су само позитивни коментари. Никад, каже, није због тога осјетио неку нелагодност.
Породица Рајак за сада има двоје деце и признају да им није баш лако да се организују. Срђан се вратио на посао, Наташа је почела да ради и без подршке породице и заједнице тешко би излазили на крај.
– Помажу нам и моји и Наташини родитељи, стално су ту. Ја сам кошаркашки судија, судим Прву лигу РС, па сам често викендом заузет и онда баке и дједови прискоче у помоћ – каже Срђан.
Од велике им је помоћи и то што су кћерку Катју успјели да упишу у вртић и што мама Наташа може да рачуна на подршку свог послодавца. Мали Тадија још не иде у вртић, чувају га баке, али кад мало порасте и он ће сестриним стопама.
Фото: Уступљена фотографија/srpskainfo.com
Рад од куће
Наташа каже да је срећна што је коначно дочекала да ради посао који воли и за који се школовала.
– Срећна сам што супруг и ја можемо да, уз подршку шире породице, ускладимо пословне обавезе и породични живот. Посебно сам захвална свом послодавцу, јер немам фиксно радно вријеме, па могу да дио посла радим од куће и да будем уз дјецу – каже Наташа Рајак.
Наравно, у цијелом том подухвату најважнија јој је подршка супруга Срђана.
– Нас двоје смо високообразовани, радимо, живимо у нашој породичној кући и боримо се да са своје двоје дјеце имамо пристојан живот. Не очекујемо авионе, камионе, оно што имамо вриједније је од свега. Најважније нам је да своју дјецу изведемо на прави пут, да постану прије свега добри људи – каже тата Срђан.
Путовања
Срђан и Наташа кажу да су, док су били момак и дјевојка често путовали. Чим дјечица мало порасту, кажу, опет ће на пут. Прву авантуру у “пуном саставу” већ су имали прошлог љета.
– Ишли смо на море, нас четворо, сами. Није једноставно са дјевојчицом од четири године и бебом од три мјесеца, али било нам је дивно – кажу у глас срећни родитељи.
Пише: Милкица Милојевић
