Мигрантски камп у Блажују мора бити затворен, кажу мјештани овог дијела федералне Илиџе, који су још од 2019. суочени са свакодневним проблемима.
Кулминирали су крајем прошлог мјесеца, када је у међусобном окршају надомак кампа рањено шест миграната, након чега је иницијатива за гашење овог кампа покренута и у федералној општини Илиџа. Мјештани сумњају да ће општина сама успјети да се избори са, како кажу, вишом политиком, која од БиХ жели да направи мигрантски сабирни центар. Кажу и да је по питању миграната једина исправна политика она коју води Република Српска и предсједник Милорад Додик.
Туче, разбојништва, трговина наркотицима и оружјем, међусобни сукоби и све се то, тврде мјештани, дешава свакодневно надомак њихових кућа и породица. Страх и неизвјесност кулминирају од оружаног сукоба миграната 26. маја, а ни до тада нису били опуштени.
– Мом сину поред главе два метка су прошла, на тераси био навече. Били су они мени и у кући, па смо набавили дресираног пса. Близанкиње писале задаћу на спрат ушао, сјео, једна рука у џепу, другом удара у сто. Оне умрле од страха – прича Нусрет Бејић, становник Блажуја.
И Нусрет и његов комшија Бего Капо, најрадије би продали своје куће и имања и отишли, али кажу, нико то не би купио због мигранског комшилука. Осуђују што је уопште дозвољено улазак мигрантима у БиХ, увјерени да су то појединци урадили за новац.
– Свима нам је у интересу да се ријешимо ових миграната, отворено говорим као што и каже предсједник Републике Српске, јер БиХ не смије бити сабирни центар миграната – каже Капо.
Нусрет је прећутао име злурадог политичара, али није нама непознато да је то политика бројних бошњачких званичника, али не и народа. На руку намјерама асимилације и промјене демографске слике на штету хришћана и намјера појединих земаља ЕУ и Велике Британије да у земље Западног Балкана, укључујући и Босну и Херцеговину, шаљу проблематичне мигранте. То свакао оправдава иницијативу предсједника Републике Српске, да Народна скупштина размотри и заузме став о информацији о мигрантима и закључцима и мјерама предуприједи проблеме, не прихватајући одлуке или споразуме са владама трећих земаља о депортацији близу 50 хиљада проблематичних миграната.
-Постоји велика опасност да се они повежу са већ овдје присутним радикалним групама, вехабијама и другима који овдје дјелују са онима који су дошли са ратишта у Сирији. На крају крајева, ни велики Запад није успио тачно да утврди тачно ко има безбједоносно сумњиве биографије, него су се примали без икаквих контрола, а сада би их нама испоручили, безбједоносно опасне особе које би овдје додатно дестабилизовале ситуацију – рекао је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
У срединама у којима су мигрантски кампови попут Блажуја, ситуација је одавно дестабилизована, па становници Илиџе пријете да ће свој проблем ријешити блокадом приступа кампу. Но, тешко да је то рјешење, јер и надомак кампа, али и широм Сарајева и даље лутају мигранти који уопште нису регистровани.
– Имамо гору ситуацију о којој нико неће да говори, многи мигранти изнајмљују станове у БиХ, не знамо уопште да су дошли, провукли се илегално у БиХ, себи плаћају, живе нормално и чекају одлазак у ЕУ. Мислим да институције Агенција за странце, МУП-ови, морају провести већу контролу да виде те станове, да провјере ко ту живи – рекао је Севлид Хуртић, министар за људска права и избјеглице У Савјету министара.
Мандат Службе за послове са странцима, провјера идентитета регистрованих миграната, неријетко је узалудан посао јер пријављују се под лажним именима. За учинак и провјере других безбједносних агенција потребна је сарадња и дојаве грађана. За утјеху је једино податак да је рута преко БиХ све мање интересантна мигранатима, али уколико се насједне на британске и намјере појединих земаља ЕУ да их депортују у БиХ, невоље ће тек да настану.
