Једанаест дана требало је Суду БиХ да након изјашњења о кривици закаже главни претрес у монтираном процесу који се води против предсједника Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора Службеног гласника, Милоша Лукића.
Правници кажу – ако се узме у обзир којом је брзином у прошлости дјеловало бх правосуђе, то је пребрзо, али ако погледамо против кога се води процес и од кога је креиран, брзина поступања је очекивана.
Сунчевој свјетлости потребно је осам минута да стигне до Земље. То је и брзина којом је оптужница против Додика и Лукића, прво подигунута, а затим и потврђена. Вријеме од изјашњавање пред судијама па до заказивања главног претреса, може се поредити управо са брзином свјетлости . И то у бх правосуђу, којем су потребне године, па и деценије да дјелује у одређеним поступцима против Бошњака оптужених за ратне злочине. Све то јасно указује да се овај, „назови правосудни игроказ“, изводи под великим притиском, каже професор уставног права Радомир Лукић.
– Тако то бива када се ради о инсценираним процесима. Кад се ради о карикатури од суда и судског поступка и све то свједочи о томе да је пресуда заиста већ унапријед написана тамо гдје је написан и овај наводни Закон, који не може да буде закон него воља господина Шмита, коју не може да наметне никоме у БиХ као закон – каже Радомир Лукић професор уставног права.
Анексом 10 Дејтонског споразума, чак ни високим представницима, а камоли нелегитимном Кристијану Шмиту, није дата могућност доношења закона. То је искључиво у надлежности Парламентарне скупштине – јасни су правници. Када је први корак погрешан, о свим наредним сувишно је расправљати.
– Чак и да јесте ово кривични поступак према неком постојећем закону, а то није, чак и да јесте на овај начин се не би могао заказивати главни претрес, просто јер овдје начело хитности мора да уступи мјесто начелу законитости. А пошто нити закона има, нити може бити начела хитности, ово опет напомињем је једна велика брука и срамота све и једног, назови правника, који је поступао у том фингираном процесу – истакао је Димитрије Ћеранић продесак за научно-истраживачки рад Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.
Горан Марковић декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву истиче да кратки рокови у кривичном поступку нису примјерени.
– Нису пожељни, јер они доводе у питање објективност да тако кажем, оних лица која су оптужена у том поступку и која могу, односно не могу да на одговорајући начин припреме своју одбрану – додаје он.
И ништа то не треба да чуди, сматра замјеник предсједавајућег Савјета министара Сташа Кошарац. Малигни утицај америчке амбасаде, предвођене Марфијем, наставак је политике Запада против Српске, али и против Дејтонског мировног споразума. Мета је, сматра Кошарац, имовина Републике Српске.
– Управо Марфи и његови сљедбеници урушавају Дејтонски споразум и да управо траже неку врсту антидејтонских рјешења како би могли да моделирају Републиком Српском. Сметња таквом моделирању је Милорад Додик. И из тог разлога сва негативна енергија, сва прљава енергија је усмјерена против Милорада Додика, институција Републике Српске – рекао је Кошарац.
Суд и Тужилаштво БиХ коначно су скинули маску правосудних институција и оголили лик инквизиције, која по налогу западних налогодаваца, жури да оствари вишедеценијски план. А то је, каже политички аналитичар Драгомир Анђелковић – зауставити Републику Српску у слободном политичком дјеловању.
– Сада се ломе ствари. Или ће Република Српска бити у складу са Дејтоном, држава која је слободна и која оличава интересе српског народа или ће је сломити. Ако сада попустимо нећемо моћи послије да исправимо грешке. Зато мислим да Српска и Србија морају да буду апсолутно непоколебљиве у одбрани, не Додика, већ права Српске да доноси самосталне одлуке – нагласио је Анђелковић.
Нема сумње да ће будуће генерације правника на факултетима изучавати случај Додик-Лукић, као феномен апсурдности и примјер противправног дјеловања правних институција. Али то је БиХ. И како давно рече српски правник Валтазар Богишић, што се грбо роди – вријеме не исправи!
