Празник Светог апостола Томе, у народу је познат као Невјерни Тома. Слави се као крсна, али и еснафска слава.
Свети Тома рођен је у галилејском граду Панеаде. Један је од дванаесторице апостола и једини међу њима који није крио своју сумњу у Васкрсење Христово.
Кроз његову невјерицу, због које је и назван Невјерни Тома, хришћанство је добило потврду тог чудесног догађаја.
Свети Тома прославио се за живота многим чудесима. Хришћанство је проповиједао у Индији, гдје је установио цркву и поставио свештенике и епископе.
Многи људи су тамо прихватили хришћанску вјеру слиједећи га.
Записано је да је једини од апостола закаснио на погреб Свете Богородице.
Када је на његово наваљивање отворен гроб, видјело се да тијела нема, те да је васкрсла и узнијела се на небо, чиме је откривено чудесно прослављење Матере Божје.
У српском народу, у сушном периоду, Светом Томи се упућују молитве, јер овај светац чува печат од облака и доноси драгоцјену кишу.
Томиндан многе породице у Србији и Републици Српској обиљежавају као крсну славу.
Био је вјешт дрводјеља, па га као еснафску славу прослављају дрводјеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.
У неким крајевима вјерује се и да штити од вукова.
По народном вјеровању, данас се никуд не иде и каже се: „Свети Тома, сједи дома“.
