Милада Томовић, библиотекар са Хан Пијеска, једна је од жена за које се у народу каже „што очима види, рукама створи“ и која радо своје умијеће преноси на младе генерације.
Она је у свом мјесту позната као креативна жена која прави украсе и фигурице од папира техникама – квилинг, оригами и киригами – бави се израдом рукотворина, модерних свечаних торбица, украсних предмета, везе, радо црта, слика, ужива у калиграфији и рестаурацији старог намјештаја.
До сада је, каже, своје радове излагала само на изложбама Народне библиотеке „Бранко Чучак“ у којој ради и локалног Центра за омладину и спорт „Поглед“ на Хан Пијеску, па и није било значајнијих награда за њена „мала умјетничка дјела“.
Томовићева је у више наврата на радионицама за младе обучавала заинтересоване како да техником „суве игле“ шарају васкршње јаје, у којој се, каже, оштрим предметом, а у новије вријеме и оштром брусилицом, скида боја са обојеног јајета и цртају мотиви који су већ замишљени у глави.
У новије вријеме учи да везе по љусци јајета, из кога се техником издувавања избацује садржај бушењем малих рупица.
Потом се, како наводи Томовићева у причи за Срну, прецизно буше рупице по шеми за вез, потом кроз њих провлаче нити и тако настаје „везено јаје“.
За њу је посебан изазов била и техника „резбарења јајета“ којом се украси јаје као да је шлингано, за шта су најпогоднија крупнија јаја од ноја, патке или гуске.
Томовићева истиче да је на радионицама дјецу учила и изради малих предмета и украшавању јајета старом јапанском техником квилинга у којој комбинујући оригами и киригами праве мале цвјетиће и лијепе их на јаје.
Она каже да јој посебно задовољство причињава када из групе од двадесетак младих на радионици бар њих пет почиње да се бави овим хобијем у слободно вријеме.
– Бављењем било којим хобијем код дјеце развија моторику, а код техника оригами, квилинг и киригами уче се стппљењу и прецизности, јер је веома битно да се папир савије тачно по датим шемама – наводи Милада.
Дјеца се посебно радују када науче како да баце у ваздух авион и бумеранг израђен од папира да би им се вратили.
Када говори о почецима израде традиционалних рукотворина, Томовићева не може а да не помене своју бабу Саву, која је њу, као дјевојчицу, научила како се на старој „сингерици“ ради „бијели вез“, што сада примјењује и у техници „резбарења јајета“.
Желећи да обрадује своје три кћерке, почела је и да израђује свечане украсне торбице од кристалних перли, спојивши „традицију и моду“.
Она је, подсјећа, на радионицама младе учила да лијепо пишу откривши им тајну калиграфије и различитим видовима украшавања слова, а посебно иницијала, зашто су дјеца добила и похвале на неким конкурсима.
Милада воли да слика и спрема се за технику разлијевања боја, а посебно задовољство јој доноси цртање у једном потезу.
Захваљујући урођеном смислу за лијепо, већ дуже вријеме се бави и рестаурацијом старог намјештаја и украшавањем простора у коме живи, примјењујући скоро све технике које су јој некада биле само изазов да докаже себи шта све може.
– Не радим за награде већ из задовољства, јер се, бавећи се овим пословима, ослобађам стреса и не размишљам о обавезама које живот носи – наводи Милада.
Томовићева напомиње да је само у једном периоду живота, када јој је било тешко, надареност за лијепо користила као мањи извор прихода, а сви остали радови су настали из љубави, насталој у времену када јој није испуњена жеља да упише Академију примијенјених умјетности.
У сарадњи са локалним центром „Поглед“, започела је радионицу веза на којој ће полазници кренути од основног бода, а потом ће прећи на савремене мотиве до технике „три де“.
Радионица ће трајати све док буде заинтересованих за овај вид обуке.
