Књига „Приче из ратне болнице Главног штаба Војске Републике Српске Соколац“ аутора Миодрага Стојановића, која говори о раду ове здравствене установе Одбрамбено-отаџбинског рата биће представљена на Сокоцу 24. маја.
Аутор је рекао Срни да је овом књигом желио да отме од заборава ратну болницу на Сокоцу, јер како је рекао, сјећања на ову здравствену установу полако блиједе.
„За све што се у тој болници збило и урадило, што је важно за Републику Српску и за минули Одбрамбено-отаџбински рат, хтио сам да не падне у заборав. За десетак година не би се ни знало да је уопште постојала, а не шта је урадила, а урадила је много“, истакао је доктор Стојановић.
Нагласио је да је у ратној болници на Сокоцу, за вријеме рата урађено око 25.000 оперативних захвата у општој анестезији, а да је преживјело више од 90 одсто рањеника који су долазили у ову болницу.
Он је рекао да би најмање 10.000 рањених и тешко повријеђених бораца данас било под земљом, да нису били у овој болници, гдје их је особље спасило и вратило у живот.
Стојановић је подсјетио да Сарајевско-романијска регија прије Одбрамбено-отаџбинског рата није имала ниједну болницу, због чега је било непходно да се оформи укупно пет ратних болница на овом подручју, од којих су четири биле хируршке.
„Ми смо као главна санитетска установа Војске Републике Српске урадили више здравствених услуга него све ове остале четири болнице, са можда пет пута мање кадра. То смо успјели постићи само зато што смо радили без било каквог одмора. Радили смо и ноћу и дању“, подсјетио је доктор Стојановић.
Стојановић је истакао и да је поносан на читав болнички кадар, од портира до управника, јер су сви имали исти став када је у питању рат, међународно право, Хипократова заклетва, те морал и љекарска етика.
„Ми нисмо дијелили људе ни по нацији, ни по раси. Код нас су сви рањени били једнаки, без обзира на припадност, и част ми је и задовољство да смо лијечили припаднике свих националности, наравно и наших противника Бошњака и Хрвата“, подсјетио је доктор Стојановић.
Једна од прича у књизи односи се и на спасавање живота петогодишње дјевојчице Минке из Горажда, која је у болницу довезена у бесвјесном стању и која је била у стању клиничке смрти.
„У књизи је то детаљно описано. Оперисао сам је и спасио јој живот, након чега су у федералној штампи написали да је то дијете било у `четничком заробљеништву` четири мјесеца. То је понижавајуће, а ми смо дијете вратили из смрти“, рекао је Стојановић.
Он је нагласио да у ратној болници на Сокоцу ниједну здравствену услугу нису наплатили било коме, што показује да Срби нису агресори и нису дежурни кривци за све што се у рату десило.
У књизи је описан и случај незабиљежен у свијету – уношење пећи „бубњаре“ у операциону салу, а она је, иако нестерилан предмет који дими и чади, унесена због опасности да би пацијенти могли умријети од упале плућа због ниских температура у зимском периоду.
Аутор се нада да ће на промоцији на Сокоцу видјети бивше раднике колектива, као и рањенике које су медицинари из ратне болнице спасили, те додао да ће сви они бесплатно добити књигу.
Промоција књиге „Приче из ратне болнице Главног штаба Војске Републике Српске Соколац“ биће одржана у свечаној сали предузећа „Романијапутеви“ у 18.00 часова.
