Ученик генерације Средње школе „28. јуни“, Димитрије Игњић, каже да је веома важно да током живота стално учимо и стичемо нова знања, јер, како истиче, без знања, нема ни напретка.
Димитрије се нада да ће успјети да упише Факултет техничких наука у Новом Саду, смјер Софтверско инжењерство, а ових дана спрема захтјеван пријемни испит.
Током досадашњег школовања, учествовао је на такмичењима из математике, физике и основа електротехнике, а најбољи резултат остварио је на Регионалном такмичењу из математике и физике.
Димитрије је био одличан ученик током цијелог школовања, носилац Вукове дипломе и ученик генерације у Основној школи, „Јован Дучић“ у Касиндолу.
Љубав према учењу и стицању нових знања, пробудила му је учитељица Наташа Бозало, која је кроз изванредан педагошки приступ препознала његов потенцијал и вјеровала да ће постићи запажене резултате.
Димитрије је таленат за математику препознао уз подршку професорице Милице Поповић Новаковић, а захваљујући њој, овај талентовани младић математику доживљава као стил живота, а не само као науку.
„Математика ме учи животним вриједностима, рјешавању проблема и изазова, учењу на покушајима и грешкама, али и личном напредовању кроз резултате које остварујем“, каже Димитрије.
Програмирање му је у центру интересовања, јер сматра да, иако према математици испољава дубље емоције, програмирање му пружа већи опус могућности, као и напредовање, учење и развој.
Не само да је одличан ученик и математичар, Димитрије воли и да скија, а већ седам година тренира фолклор у СКУД-у „Бошко Вујадин“ у Касиндолу.
Објашњава да је током година проведених у свијету фолклора стекао много пријатеља, лијепа искуства, те да ће још дуго чувати успомене са путовања у којима је имао прилику да ужива, али и бројних дружења и манифестација у којим је учествовао.
Игњић са сјетом разговара о средњошколским данима и пријатељима, али као зрео и самосвјестан младић, истиче да је кроз живот немогуће стајати, како каже, у једном мјесту.
„Потребно је изаћи из зоне комфора, пробати нешто ново, кренути неким другим путем, научити нешто више, јер се у супротном не може напредовати“, истиче Димитрије.
Димитрије ужива у игрању игрица, и то повезује и са љубављу коју има ка програмирању.
Као и већина његових вршњака, воли да излази и да слободно вријеме проводи са пријатељима. Каже да слуша све врсте музике, у зависности од расположења, а кроз осмјех додаје да увијек има симпатију. У посљедње вријеме, каже, излазака је мање, због обавеза у вези са пријемним испитом, који има 29. јуна у Новом Саду.
Мото Факултета техничких наука у Новом Саду је истовремено и Димитријев мото: „Можемо колико знамо“. Сматра да је знање неопходно у остваривању жеља, личних успјеха, али и, генерално, било којој врсти напретка.
Димитрије каже да је знање врста моћи и алат којим се постижу добри резултати и отварају затворена врата.
„Желим да се у будућности даље усавршавам, да остварим запажене резултате, а у плану ми је да завршим мастер, касније, можда и докторске студије“, открива Димитрије.
Ипак, каже, жеља му је да се врати у свој град, да живи у својим Горњим Младицама и да своја знања и искуства искористи како би доприносио развоју своје локалне заједнице.
Породица му представља највећу подршку и ослонац, првенствено због љубави коју му је пружила, али и због наслијеђеног талента од мајке економисте и оца информатичара.
Димитрије има брата близанца, који, за разлику од њега, гаји љубав према медицини, а студираће, као и он, у Новом Саду.
