Увоз луксузних аутомобила у БиХ присутан је годинама уназад, међутим ове године увезен је најскупљи лимени љубимац у посљедњих десет година.
За Порше 911 ГТ3 РС, који се нашао на врху листе,непознати власник искеширао је невјероватних 699.026 КМ укључујући дажбине.
Вриједност тог аутомобила је, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, износила 597.414,90 КМ, а дажбине су износиле додатних 101.611,53 КМ.
За десет најскупљих аутомобила ове године купци су издвојили 3.899.070,97 КМ, а када се на ту вриједност додају и дажбине од укупно 725.582,3 КМ, дође се до цифре од 4.624.653,27 марака.
И друга два мјеста листе најскупљих аутомобила заузимају Поршеови аутомобили.
Тако је за Порше 911 С/Т издвојено 445.227,43 КМ, а дажбине су износиле 75.712,12 КМ.
Треће мјесто припало је за ауто Порше 911 ГТ3 РС вриједно 419.107,32 КМ, а дажбине које су додате на ту цифру износиле су 71.271,70 КМ.
– Такође, у БиХ је ове године увезен и Ферари Ф169 Рома вриједности 395.161,59 КМ, а дажбине су износиле 67.231,02 КМ. Пети најскупљи аутомобил који је до сада увезен у овој години јесте Порше 911 Турбо С вриједности 363.736,60 КМ, а дажбине су биле 61.858,68 КМ – истакли су из Управе за индиректно опорезивање БиХ за Независне новине.
На листи најскупљих аутомобила нашао се и Ламборгини 636 Урус вриједан 355.939,61 КМ, а дажбине су биле 122.997,53 КМ.
Слиједи Порше 911 Турбо С вриједан 345.458,28 КМ, док су дажбине износиле 58.751.37 КМ.
Мерцедес Бенз АМГ Г63 цијене 335.401,77 КМ са дажбинама од 57.033,60 КМ заузео је осмо мјесто, а на деветом је Мерцедес АМГ Г 63 вриједан 324.099,22 КМ, чије су дажбине биле 55.112,17 КМ.
– На десетом мјесту на листи најскупљих аутомобила увезених до сада у овој години је Порше 911 ГТ3 вриједности 317.524,25 КМ, а дажбине су биле 54.002,58 КМ – истакли су из УИО БиХ за Независне новине.
Миро Сесар, предсједник Удружења овлаштених заступника и трговаца аутомобилима при Привредној комори Федерације БиХ, на питање да ли је бх. тржиште довољно велико за набавку луксузних аутомобила, истиче да свако тржиште има своје одређене законитости и да се може посматрати на неколико начина кроз различите омјере као што су сегменти возила, класе возила или кроз омјер продаје физичким лицима у односу на правна.
– Моје особно мишљење је да увоз једног возила било које вриједности није показатељ и на основу једног примјера се не може одредити о каквом тржишту је ријеч. Мислим да најбољи показатељ тога какво је БиХ тржиште возила јесте омјер увоза нових у односу на рабљена возила. Код нас влада дугогодишњи тренд када је увоз аутомобила у питању да имамо такав омјер да се на једно увезено и регистрирано ново возило у БиХ увезе и регистрира пет рабљених и мислим да је то најбољи показатељ развијености нашег тржишта – каже Сесар.
Игор Гавран, економски аналитичар, рекао је раније у разговору за Независне новине да, када је ријеч о увозу луксузних возила, екстремно високих цијена, то нажалост није чудно.
– У БиХ се повећава раслојавање између различитих класа и уз све више сиромашних и екстремно сиромашних, онај мали број богатих углавном постају све богатији и могу себи приуштити и оваква возила – казао је Гавран.
