Свјетска метеоролошка организација (WМО) наводи да постоји 80 одсто шанси да ће барем једна година између 2025. и 2029. бити топлија од најтоплије године до сада, односно од 2024. године.
У извештају WМО се, такође, наводи да постоји 86 одсто шанси да ће барем једна година бити за 1,5 стрпени Целзијусових топлија од нивоа прИЈе индустријске ере.
– Управо смо доживјели 10 најтоплијих година у историји. Нажалост, овај извјештај WМО-а не даје никакве назнаке олакшања у наредним годинама, а то значи да ће негативан утицај на наше економије, свакодневни живот, екосистеме и нашу планету да расте – изјавила је замјеница генералног секретара WМО-а Ко Барет.
Према њеним ријечима, континуирано праћење и предвиђање климе је од суштинског значаја како би се доноситељима одлука обезбиједили научно засновани алати и информације које ће нам помоћи да се прилагодимо.
Тренутни ниво загријвања већ изазива штетније таласе врућине, екстремне падавине, интензивне суше, отапање ледених покривача, морског леда и глечера, загријвање океана и пораст нивоа мора, наводи WМО.
У оквиру Париског споразума, земље су се сагласиле да одржавају повећање глобалне просјечне температуре испод 2,0 Целзијусових степена у односу на нивое прије индустријске ере и да настоје да ограниче повећање на 1,5 Целзијусових степени.
Научна заједница је више пута упозоравала да загријвање веће од 1,5 Целзијусових степени пријети да изазове много озбиљније посљедице климатских промјена и екстремне временске прилике, те да сваки дијелић степена загријавања има значај, стоји у извјештају WМО.
Овогодишња УН конференција о климатским промјенама, ЦОП30, размотриће ажуриране планове за климатске акције, познате као Национално одређени доприноси, који су кључни за постизање циљева Париског споразума.
