Музеј града Београда отвориће изложбу „Иво Андрић – човјек изнад времена“ у суботу, 30. новембра, у Културном центру Србије „Иво Андрић“ у Пекингу.
Изложба ће бити отворена до 20. децембра у једном од најживљих умјетничких квартова Пекинга, Дистрикту 789, објављено је на сајту Музеја града Београда.
Биће представљен живот и рад Иве Андрића кроз тематске цјелине: књижевник, дипломата, Нобелова награда и пут у Кину, а централни дио изложбе посвећен је Нобеловој награди, па ће бити изложена и реплика дипломе и медаље уз звучни запис говора Иве Андрића са додјеле награде.
На мултимедијалној поставци „Иво Андрић – човек изнад времена“ посјетиоци ће моћи путем ВР наочара да посјете Музеј Иве Андрића у Београду, родну кућу Иве Андрића у Травнику, као и Апартман у Соко Бањи, гдје је често боравио.
За ову прилику, посебно је истражена Андрићева посјета Кини која до сада није детаљно обрађена.
Као члан Југословенске делегације писац је посјетио Кину 1956. године, поводом обиљежавање двадесетогодишњице смрти кинеског књижевника Лу Сина, оснивача нове кинеске књижевности.
Андрић је у Кину стигао 1. октобра и одмах је послао писмо Милици Бабић. У писму је навео своје прве утиске: „Све је ново и велико, а човек се ипак осећа као код куће“.
У Кини је провео мјесец дана и посјетио је Пекинг и Шангај, а највећи утисак на њега је оставила посјета Музеју Лу Сина, у кући у којој је кинески књижевник живио у Пекингу и у чијој је библиотеци пронашао књигу српског писца Лазе Лазаревића.
Иво Андрић /1892–1975/ један је од најзначајнијих српских, југословенских и свјетских писаца 20. вијека.
Иво Андрић добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године, као први и једини добитник ове награде са простора бивше Југославије.
Пред крај живота, у присуству троје блиских сарадника је изразио жељу да се његова заоставштина сачува као цјелина и да се намијени за опште културне и хуманитарне потребе. Тако је 1976. године основан Спомен-музеј Иве Андрића у стану у којем је Андрић живио у Београду.
Изложба је реализована уз подршку Министарства културе Републике Србије и Културног центра Србије „Иво Андрић“ у Пекингу.
