У селу Ледићи, на подручју федералне општине Трново, у петак 3. јуна, биће обиљежено 30 година од свирепог злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ над 24 српска цивила, а за који нико није осуђен, изјавио је Срни предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Трново у Републици Српској Горан Тимотија.
Обиљежавање ће почети парастосом у 12.00 часова код спомен-обиљежја невино убијеним Србима у Ледићима, гдје ће породице страдалих и чланови организације прислужити свијеће и положити вијенце.
Обраћање званичника је предвиђено у 13.00 часова.
Тимотија је подсјетио да је у стравичном злочину у Ледићима најмлађа жртва био 18-омјесечни Милун Тешановић, којем су, према извјештају патолога, злочинци ломили нејаке руке и ноге, а најстарија жртва била је Иконија Васић, која је имала 92 године.
Он је истакао да су Ледићи симбол страдања Срба у трновској регији, напомињући да су у овом мјесту побијени цивили само зато што су били друге вјере и друге нације.
Суд БиХ је ослободио првостепено Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозу по свим тачкама оптужнице која их терети за злочине почињене над српским цивилима на подручју Трнова.
Према оптужници Тужилаштва БиХ, Годињак, Шарић и Буноза учествовали су у удруженом злочиначком подухвату са заједничким циљем убистава цивила српске националности у селима на подручју општине Трново.
Оптужница их терети и за противправно хапшење и затварање у објектима формираним на подручју Трнова, паљења имовине, те убиства и нечовјечно поступање према заробљеним припадницима Војске Републике Српске.
Тимотија истиче да је првостепена ослобађајућа пресуда Годињаку и осталима, који су директно одговорни за те злочине, поражавајућа и да су породице огорчене.
„Ипак, поучени смо ранијим искуствима, као што се и иначе дешава да за почињене злочине над Србима обично нико и не одговара. Имам информације да је у току другостепени поступак, али чисто сумњам да ће правда икада да буде задовољена“, додао је Тимотија.
Злочин над српским цивилима, у селу Ледићи 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима, починили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.
Село је опљачкано, спаљено и разорено, да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.
Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.
У продукцији Радио-телевизије Републике Српске /РТРС/ снимљен је документарни филм „Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш“ аутора Гвоздена Шарца, који је заснован на свједочењима о стравичном страдању српских цивила у селу Ледићи.
Према ријечима аутора, филм у документарно-играном формату, показује не само да су чињени злочини над Србима, него и да су они живјели ту и да је то њихова вијековна земља те да су због тога сада у малом броју на том простору.
Филм је добио назив по потресном свједочењу Драгана Васића, који је имао 11 година у вријеме када је у злочиначком походу комшија муслимана, убијено десет чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је бројала девет чланова, три члана породице Миовчић те Саво Кењић и Слађана Секулић.
