У Скеланима код Сребренице служен је парастос за 305 страдалих српских цивила и војника, као и убијене Србе из овог мјеста и сусједних села од којих је 69 настрадало на данашњи дан прије 32 године у нападу муслиманских снага.
Парастосу који је служио скелански свештеник Срђан Лаловић су, осим чланова породица убијених и великог броја грађана, присуствовали су потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић и предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.
На помену код Централног споменика за 305 страдалих српских цивила и војника у Скеланима су биле делегације Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, општине Сребреница, борачких организација и удружења проистеклих из Одбрамбено-ослободилачког рата из регије Бирач.
Након парастоса је положено цвијеће код Централног споменика.
Претходно је јутрос положено цвијеће код споменика у селима Кушићи, Ћосићи и Калиманићи гдје су Срби, такође, страдали на данашњи дан прије 32 године.
Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана.
Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле.
Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце. Рањено је 165 мјештана.
Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.
Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.
Мост на Дрини, преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију, био је под сталном митраљеском и снајперском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на њему у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине.
За бројне масовне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, ни након 32 године нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу који се окончао његовим ослобађањем у Суду БиХ.
